Slika radnog dana

                Član naše grupe na Fejsbuku (koji je želeo da ostane anoniman) me je pitao da malo pojasnim metodu normiranja poznatu kao „Slika radnog dana“. Uputio sam čitaoca na Metodu trenutnog zapažanja i Obračun gubitaka radnog vremena kao alternativu uz obećanje o opširnijem objašnjenju.

                Ovde prvo moram da napomenem jednu veliku dilemu u kojoj se nalazi svaki poslovodja, organizator proizvodnje, menadžer, inžinjer,... a to je: da li na povećanje proizvodnje više utiče tehnološka razvijenost (primena novih načina rada, bolja organizacija, smanjenje gubitaka u toku radnog vremena,...) ili tehnička razvijenost (nove investicije u vidu mašina). Odgovor je dao još Petar Petrović Njegoš – „boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“. Verujte da se ovaj odgovor nije promenio sve do današnjeg dana i da se sa tim slažu svi eminentni stručnjaci današnjice. Zato se ovde i bavimo analizom gubitaka u toku radnog vremena u pogledu ljudskog faktora.

                Za ovu vrstu analize koriste se dve najpopularnije metode Metoda trenutnog zapažanja i Slika radnog dana (SRD). Treća metoda bi bila Metoda unapred odredjenih vremena. Da bi smo saznali koje sve poslove (radnje) sprovodi radnik u toku jednog radnog dana koristićemo metodu SRD. Na početku moramo znati da je ova metoda naporna i snimaču i snimanom jer traje čitav dan (sem na pauzi) a kako bi metoda dala relevantne i što tačnije podatke, potrebno je snimati barem 15 – 20 dana uzastopno a da pri tome možemo snimati najviše dva radnika istovremeno. Očigledno je zašto je metoda trenutnog zapažanja znatno rasprostranjenija, niko ne voli da ga posmatraju čitav dan (a kamo li 20 dana!).

                SRD je metoda koja nije namenjena snimanju vremena operacija ili zahvata već da se sazna svako radnikovo delovanje u toku radnog dana kako bi se utvrdili opravdani i neopravdani gubitci radnog vremena. Pogledajte tabelu ispod kako bi vam bilo jasnije kako se snimanje odvija.

                Iz tabele vidimo da se snimanje obavlja protočnom metodom gde se nakon snimanja izračunava svako vreme pojedinačno te se i označava vrsta i utrošenog vremena. Kada smo utvrdili kako neka osoba koristi vreme na poslu, možemo to vreme razvrstati na rad i ne rad, na opravdane i neopravdane gubitke radnog dana. Iz dobijenih podataka lako vidimo gde treba vršiti korekciju sa nekim radnikom i ujedno izračunavamo dopunski koeficient dodatog vremena. 

Možda bi vas interesovalo:

Dnevni kapacitet postojećeg mašinskog parka 

Kako izračunati potreban broj mašina

Koeficient zamora

Metoda trenutnog zapažanja (MTZ)