Obračun gubitaka radnog vremena i (ne) priznavanja u normi (iskorišćenost kapaciteta)

                Kako čovek nije mašina tako je i poznato da se norma ne sastoji samo iz čistog rada. Pri planiranju i postavljanju norme ne možemo reći „ova operacija se radi jedan minut što znači da za radno vreme mora da se uradi 430 komada (8h = 480 min. – 30 min. Pauze = 430 min.)“.

                Da lakše uvidimo o čemu je ovde reč, navešću primer:

                Metodom trenutnog zapažanja na grupi od 10 radnika (grupno snimanje), dobijeni su rezultati iz tabele.

Ne rad se deli na „priznat u normi“ i „ne priznat u normi“.

Iz gornje tabele lako vidimo da su stavke 6 i 7 stavke ne rada koje nisu opravdane te ih svrstavamo u ne priznate u normi.

q = 477/630 X 100 = 75,7%

Kd = 27 + 29 + 26 + 25 / 477 + 27 + 19

Kd = 107 / 523

Kd = 0,20

630 - 477 = 153

p = 153 / 630 X 100

p = 24,3 %

                Mnoge proizvodnje na samom početku poslovanja uzimaju 50 ili 60% kao polaznu tačku iskorišćenosti svojih kapaciteta i polako povećavaju taj procenat srazmerno napredku poslovanja odnosno napredku proizvodnih procesa. Iskusniji planeri proizvodnje znaju mogućnosti svog pogona koje su već ustaljene pa tako i planiraju posao.

                Ova tema se čini vrlo mala ali je nedovoljno obradjena i potpuno zapostavljena a često i zamenjena sa pripremno – završnim vremenom. Male proizvodnje često uopšte ne uzimaju u obzir ovu računicu dok pokušavaju da uspostave norme.

                Dajte nam svoje mišljenje na ovu temu ovde u komentarima ili na našoj Fejsbuk grupi „Tekstilni svet“.