Koeficient zamora

                    Još jedan od faktora koji utiču na ispunjenje norme je KOEFICIENT ZAMORA. Svaki ozbiljan inžinjer pri izračunavanju norme mora uzeti u obzir činjenicu da za mašinom ne rade mašine već ljudi koji su skloni umoru.

                    Koeficient zamora obuhvata najmanje tri razloga koji izazivaju umor:

1. zamor koji nastaje prilikom savlađivanja tereta,

2. zamor koji nastaje prilikom pogrešnog držanja tela pri radu,

3. zamor usled monotonije rada.

                    Prve dve stavke su donekle obradjene u temama o ergonomiji koje možete pronaći u kategoriji “Radni prostor”. Monotoniju posla pominjem u daljem tekstu.

                    Za određivanje koeficijenta zamora kod različitih operacija rada primenjuju se različite metode, zbog toga su ti koeficienti dati određenim tabelama koje uzimaju u obzir dužinu, težinu pokreta, temperaturu okoline, gasove, vlagu, prašinu, položaj tela, itd.

                    Odmor se može organizovati na više načina, jedan od njih je da se u toku rada, kada je to najpotrebnije, sa radnicima izađe sa radnih mesta i da se rade ritmički pokreti uz pomoć stručnog radnika i muzike.

                   

Dopunski koeficient   

                    Dopunski koeficient zavisi od:

1. organizacije posla,

2. vrste posla,

3. strukture zaposlenih radnika,

4. od dužine trajanja propisanog odmora,

5. od ličnih potreba radnika,

6. od organizacionih gubitaka.

                    Veličina dodatka za lične potrebe zavisi od okolnosti pod kojima se radi (sanitarni čvorovi, daljina, rada mašine i tsl.). Uobičajeno vreme dodatka za lične fiziološke potrebe u industrijskoj izradi odece iznosi 4-5% od ukupnog vremena. Pored ovih gubitaka postoje i organizacioni gubici koji su prouzrokovani nedostacima u organizaciji rada i iz tog razloga se moraju uzeti u obzir. Ovde spadaju

- službeni razgovori,

- dugo evidentiranje učinka,

- sastanci,

- kvar mašine,

- čekanje na posao i tsl.

                    Pored navedenih koeficienata, kod određivanja norme odnosno snimanja vremena trajanja neke operacije u obzir se uzima i procenat zalaganja radnika.

                    Procenat zalaganja je upoređivanje radnika koga snimamo sa nekim drugim radnikom i tom prilikom vršimo procenu, koliko se taj radnik zalaže prilikom izvođenja te operacije. U suštini, procenat zalaganja treba da posluži da se norma realno odredi kako se kasnije ne bi javila visoka prebacivanja norme. Procenat zalaganja služi da se odredi koeficient potrebe zalaganja da norma ne bi bila određena ni po najsporijem ni po najbržem radniku.

                    Vrlo je teško primeniti procenu zalaganja jer je to subjektivna procena analitičara vremena.