Kako izračunati potreban broj mašina

                Pri uvodjenju novog artikla u proizvodnju, trudimo se da izračunamo ili predvidimo što više faktora koji će se ticati proizvodnje.

                Odredjivanje potrebnog broja mašina je izuzetno zgodno kada artikal koji treba raditi ne zauzima sve raspoložive kapacitete.
Za proračun je potrebno utvrditi:

  1.       Željeni broj proizvedenih komada dnevno – dnevni kapacitet.

  2.       Radno vreme (sati odnosno minuti)

  3.       Operacioni list (sa mašinama).

  4.       Vreme izrade za svaku operaciju ponaosob (na vama je da unapred isplanirate vreme izrade merenjem ili iskustveno odnosno dnevnikom učinka).

Formula za izračunavanje potrebnog broja mašina

Km = Cd X tm / Tr

Gde je:

Km – broj mašina

Cd – dnevni kapacitet

tm – mašinsko vreme (vreme za odredjenu mašinu)

Tr – radno vreme

                Kada dnevni kapacitet pomnožimo sa vremenom izrade dobijamo ukupno vreme koje treba utrošiti na željeni broj komada, to vreme treba podeliti na radno vreme. Dobijeni rezultat nam daje tačnu procenu broja potrebnih mašina.

Primer:

Planirani dnevni kapacitet: 1000 komada

Radno vreme: jedna smena 8 sati odnosno 480 minuta (8 X 60)

Da bismo izračunali potrebno je napraviti operacioni list sa vremenima izrade operacija. Za ovaj primer ćemo koristiti ovaj operacioni list:

Napravimo spisak svih mašina iz operacionog lista i sabrati njihova vremena po operacijama.

OV – 0,36 + 0,35 + 0,45 + 0,80 + 0,89 = 2,85

IB – 0,36 + 0,72 + 0,64 = 1,72

OM – 0,35

AUT – 0,30

Sada je dovoljno primeniti formulu:

ovKm = Cd X tm / Tr = 1000 X 2,85 / 480 = 5,93

istim postupkom ćemo za ostale mašine dobiti:

ibKm = 3,58

omKm = 0,72

autKm = 0,62

Kako mašine ne možemo seći na delove i tako ćemo zaokružiti brojeve, te dobijamo:

OV = 6 mašina

IB = 4 mašine

OM = 1 mašina

AUT = 1 mašina

                Sabiranjem vremena izrade smo dobili grubu računicu koja će nam služiti kod planiranja linije. Da bismo planirali broj mašina potrebnih za svaku operaciju ponaosob, formulu ćemo primeniti na pojedinačne operacije. Očigledan primer zašto ovo treba raditi se u našem slučaju sam javio kod obične mašine i automata gde ni jedna ni druga operacija ne dobijaju po celu mašinu proračunom. U ovakvom slučaju bi dva radnika za mašinom imala ne ispunjene norme i uzaludno bi sedeli čekajući posao. Takav slučaj u proizvodnji za rešennje ima dve opcije: da se obe operacije rade na automatu ili na običnoj mašini (ako je moguće) ili da jedan, iskusniji, radnik radi na obe mašine „balansirajući“ izmedju dve operacije.

                Iz primera smo jasno videli kako nam unapred izračunavanje potrebnog broja mašina pomaže kod planiranja novog artikla kao i kod planiranja ispunjenja norme na odredjenoj operaciji. Ovakvi proračuni nam otvaraju put ka novim računicama kao što je izračunavanje mogućeg dnevnog kapaciteta sa već postojećim mašinskim parkom i ljudstvom. Uskoro možete očekivati tekst o tome.

Slični teksotovi:

Slika radnog dana 

Metoda trenutnog zapažanja (MTZ) 

PLANIRANjE