Iskorišćenost radnog vremena kod radnika (%)

                Možda naslov nekome grubo zvuči ali uzmimo u obzir da je svako došao na posao da radi i time zaradi. Svojim radom svako doprinosi prvenstveno sebi, zatim kolegama i na kraju opštem dobrobitu firme u kojoj radi.

                Nečiju „iskorišćenost“ ne računamo ni iz jednog drugog razloga do gore navedenih dobrobiti.

                Iskorišćenost radnog vremena možemo računati individualno i grupno. Oba slučaja nam pomažu da uvidimo organizacione greške i reagujemo na njih.

- Proračun -

                Potrebne informacije: radno vreme, izmereno vreme nerada (bilo koji razlog).

Formula: (Td – A) X 100/Td

gde je: Td – dnevno radno vreme; A – besposlenost.

Primer: radno vreme je 8 sati (480 minuta), 30 minuta je pauza i 15 minuta za fiziološke potrebe (što daje 45 minuta nerada); odatle je iskorišćenost radnog vremena:

(480 – 45) X 100/480 = 90,6%

Ovaj primer predstavlja prilično idealan slučaj. Zato pogledajmo primer 2.

Primer 2: radno vreme je 8h (480 minuta), nerad 55 minuta (iz raznih razloga što može da uključuje čekanje na posao, cigaret pauzu, pauzu za kafu, odmor iz ličnih razloga,...), što nam daje:

(480 – 55) X 100/480 = 88,5%

Ovde je evidentno smanjenje iskorišćenosti radnog vremena usled produženog nerada na 55 minuta. Razlog treba potražiti prvenstveno u pripremno – završnom vremenu jer je to najčešći slučaj.

Primer 3: u proizvodnji je 20 radnika u smeni od 8 sati (480 minuta) gde je u proseku svaki radnik provede 45 minuta u neradu (obrok i fiziološke potrebe). U ovom slučaju grupna jednačina izgleda ovako:

((20 X 480) – (20 X 45)) X 100 / 20 X 480 = 90,6%

U praksi se češće koristi grupna iskorišćenost. Dobijeni rezultati nam pomažu da uvidimo probleme u proizvodnji koji su najčešće pripremno – završno vreme, čekanje na posao, postavljanje linije, uvodjenje novog modela itd. Za ovakve probleme možete pogledati i tekst.