Obuka novih radnika za šivenje

                U Srbiji vlada jedno loše mišljenje da smo mi zemlja puna tekstilnih radnika i tekstilnog znanja. Mi jesmo puni tekstilnih radnika ali na žalost bivših. Sve češće čujem „nema radnika a ima posla“. Starije generacije odlaze u penziju a sa rastućim trendom gašenja tekstilnih škola, mladih generacija je sve manje.

                Od uvek je najbolja praksa bila obuka radnika u samom pogonu. Da li je to obuka novih ili doobuka iskusnijih radnika (na nova radna mesta ili nove tehnologije) obuka je važna u svakom pogonu. Obukom u samom pogonu stvaramo i odredjenu dozu lojalnosti kod novopečenih radnika.

                Gašenjem tekstilnih škola trećeg i četvrtog stepena srednje stručne spreme cela industrija gubi. Ustanova za obuku tekstilnih radnika ne postoji (kako državna tako i u privatnom vlasništvu). Možda će ovo biti nekome nova poslovna ideja.

                U daljem tekstu ću razmotriti nekoliko metoda obuke koje su se pokazale kao uspešne i moju ličnu metodu koju primenjujemo u našem pogonu. Bilo koja od ovih metoda je vrlo uspešna a razlike su minimalne. Jedino se nisam sretao sa metodama koje se u Turskoj koriste a za koje sam čuo. Uzeo sam u obzir metodu proizvodjača mašina i opreme „Juki“, metodu iz Bangladeša (koji je najveći svetski izvoznik tekstila), metodu iz Indije (koja stoji rame uz rame sa Bangladešom), školsku metodu (po kojoj smo svi, koji smo išli u srednje tekstilne škole, učili) i na posletku moju metodu.

Juki

                Osamdesetih godina prošlog veka, kompanija „Juki“ je objavila svoju knjigu – uputstvo za obuku nove radne snage. Do današnjeg dana ova metoda ostala je ne promenjena i i dalje se vrlo uspešno koristi a prodaja ove knjižice ne jenjava na Jukijevom sajtu. Valja pomenuti da ljudi iz ove kompanije nisu izmislili ovu metodu i da je vrlo slična metoda korišćena i širom Jugoslavije. Sama metoda ima 9 koraka i to kako slede:

1. Odabir prosečno inteligentnog čoveka koji može 52 igrajuće karte da podeli na 4 jednaka dela za 20 sekundi. Čovek koji može da uvuče konac u iglu itd.
2. Drugi korak sadrži objašnjenje sedenja za mašinom, zamena igle i pregled osnovnih delova mašine.
3. U trećem koraku se budući radnik uči da kontroliše rad mašine i "šije" po papiru. Uz to su imali 6 različitih vežbi.
4. Dalje bi sledilo šivenje po materijalu.
5. Peti korak obuke je upoznavanje sa osnovama uvlačenja konca u mašinu i upoznavanje sa radnim delovima iste.
6. Kontrolisanje mašine i šivenje napred – nazad.
7. Sledi, šivenje različitih vrsta materijala, odsecanje konca, okretanje materijala pri šivenju,...
8. Podešavanje mašine.
9. Poslednji korak je šivenje pravih delova odeće.

Ovo je vrlo skraćen opis ove metode obuke koja traje čak i do tri meseca. Sve slike iz ovog teksta su slike vežbi koje "Juki" preporučuje. Ima ih još ali sam ovde postavio samo četiri.

Bangladeš

                Kako je Bangladeš svetski poznat po tekstilnoj industriji (po izvozu tekstilnih proizvoda prednjači u odnosu na Kinu) tako je i njihova metoda jedinstvena. Nakon samo nedelju dana kandidati prelaze u pogon i počinju rad gde se od njih očekuje da u prvom mesecu ostvare već 75 – 80% norme. Obuka teče od prilike po ovim koracima:

1.       Odabir kandidata (prosečna inteligencija kao kod Jukija).

2.       Poželjno je da postoje posebne prostorije gde će se kandidatima posvetiti osoblje za obučavanje.

3.       Odnos osoblja i kandidata je 3 : 1.

4.       Obuka se vrši na modelima koji se realno rade u njihovim pogonima tako da budući radnici budu već upoznati sa programom.

5.       Naredne nedelje kandidati odlaze u pogon za mašinu.

6.       U proizvodnji se sa novim kandidatima nalaze i instruktori (sada u odnosu 1 : 10) gde ostaju uz njih sve dok novi radnici ne ostvare 75 – 80% norme.

Indija

                Indija je kao i Bangladeš jedan od najvećih svetskih izvoznika tekstila. Oni su izrodili mnogo svetski poznatih tekstilnih stručnjaka, inovatora i konsultanata. Jedan od njih je Balaji Jaganath koji vrlo detaljno daje na svom sajtu metodu obuke. Metoda u kraćem obliku sledi:

1. Selekcija kandidata kroz razgovor.
2. Selekcija kandidata modernijim metodama kao što su razne "dečije igre" koje u stvari daju tačnu percepciju o prosečnosti nečije inteligencije, zatim provera vida i percepcije boja.
3. Prvi deo – teorija. Generalno objašnjenje svih poslova u fabrici, objašnjenje raznih mašina, delova mašina itd.
4. Praksa u trajanju od tri dana. U ovom stadijumu kandidati pokreću mašinu brzo, sporo, jako sporo, igla gore, igla dole, šivenje do obeležene tačke i zaustavljanje na tom mestu. Teorija o različitim bodovima, materijalima, koncima i iglama itd.
5. Teorija u trajanju od tri dana. Ovde se govori o prilagodjavanju uslova rada na radnom mestu prema svojim potrebama, o zameni igle, zategnutosti konca, paspul aparatima i drugim pomagalima. Praksa u ovom koraku sadrži šivenje po materijalu pravo, u krug, kvadrat, trougao,...
6. Praksa (3 dana).Vežba kontrole mašine na materijalu sa unapredjivanjem vremena izrade zadatog. Na teorijskom delu se govori o mogućim greškama i ispravljanju istih, o studiji pokreta, unapredjenju radnog mesta itd.

Školska metoda

                U srednjim školama se 3 odnosno 4 godine posećuje praksa gde se učenici upoznaju sa mašinama a sve to na kraju školovanja krunišu izradom gotovog odevnog predmeta u celosti, od ideje do gotovog komada. Ovakav pristup je izuzetno zgodan za one djake koji su stremili višim nivoima obrazovanja.

Moja metoda

                Lično, uvek preporučujem da se osobe voljne za posao prvih nekoliko dana upoznaju sa proizvodnjom odnosno da obilaze sve delove pogona i upoznaju se sa svim operacijama rada. Ovo posmatranje pomaže da kandidat shvati važnost svoje operacije u odnosu na druge operacije ka krajnjem cilju – gotovom proizvodu. Bez ovog dela obuke, onaj koga obučavamo brzo odustane od posla usled velikog pritiska jureći normu. Takodje, ovoj osobi kasnije neće biti niti čudno niti smešno kada mu se priča kak da sedi i sa koje strane da postavi predmet rada.

                Novim kandidatima su presudni prvi dani. Ako se kandidatu dozvoli prvih dana da samo posmatra i ne pokušava da radi odnosno da radi nekim svojim tempom, teže će kasnije prihvatiti situaciju sa normom. Preporučujem da se od prvog dana kandidat upoznaje sa normom, brzinom i kvalitetom. Ovde se ujedno nalazi tanka linija izmedju ostanka i odlaska novog kandidata. Ako instruktor previše ili premalo potencira na brzini, radnik može da se uplaši za svoje mogućnosti.

                Nakon obuke, kandidat dolazi na proizvodnu liniju gde bi trebalo da prodje odredjeni period prilagodjavanja. Ovaj period je negde nedelju dana a u Jugoslaviji i do tri meseca. Moje lično mišljenje je da radnik postiže za prvih mesec dana 60 – 70% norme a na dalje ovaj procenat treba da raste do ličnog maksimuma.

                U tekstilnoj industriji se iz godine u godinu javlja sve veći nedostatak radnika. Po mojim procenama iz dosadašnjih razgovora sa kandidatima za posao, primećujem da vlada uvreženo mišljenje da je ovo posao za "šnajderke" i žene sa iskustvom. Jedan sam od pobornika da je ovo grana lake industrije u kojoj svoje radno mesto može da pronadje svaka prosečno inteligentna osoba bez obzira na pol i starost.

Pogledajte kako ove vežbe izgledaju na materijalu: Obuka novih radnika za šivenje #2