Motivacija radnika i bonusi kod fiksnih plata bez studije rada

                U tekstilnoj industriji postoji tri načina obračunavanja plata

1.       Fiksna plata,

2.       Plata po komadu i

3.       Plata po vremenu.

      O motivaciji radnika za rad u sistemu plate „po komadu“ sam već pisao ovde. Mnogi pribegavaju ovom sistemu plaćanja jer smatraju da je to sasvim dovoljna motivacija za rad (radiš više = zaradiš više; manje radiš = manje zaradiš). Ono što ne shvataju a pogotovo početnici jeste da pogon, bilo da ljudi u njemu sede ili rade, košta. Dakle, fiksni troškovi su uvek prisutni; komunalije (struja, voda,...), porezi, doprinosi,... Ovo je čest razlog zbog kojeg ljudi uvode fiksne plate. Fiksne plate funkcionišu po sistemu, imaš konkretno taj i taj posao za danas i za to ćeš primiti toliko i toliko novca. Mnogi čak uvode i još jednu rečenicu u ovakve usmene „ugovore“; da li ćeš raditi celo radno vreme ili ćeš ostati duže, to je tvoja stvar, količina posla mora da izadje iz proizvodnje. Ovo je pogrešno razmišljanje iz više razloga ali o tome ako ima potrebe u drugom tekstu.

                O ovakvim računicama, motivaciji i bonusima kod ovog sistema plaćanja – u daljem tekstu.

         Primer sa kojim ćemo raditi je: planiran dnevni kapacitet 1000 komada; 30 radnika; 24 radnih dana; mesečna plata radnika 25000 din.

Izračunavanje bonusa po proizvedenom komadu

                Ako pogledamo dosadašnji primer, dnevna proizvodnja je 1000 kom. a cena izrade po jedinici proizvoda 31 din. Računica je na dalje laka. Ako se za isto radno vreme uradi više od 1000 komada onda i cena rada proporcionalno opada jer se za plate odvaja 31250 din. dnevno, naravno da ovo ne bi bilo fer i naravno da niko ne bi radio više ako ne mora. Dakle, nagradićemo ovakav rad, ali kako? Na dva načina.

1.       Način

Cena rada za svaki komad (po našem primeru) je 31 din. bez obzira na količinu, ali nas svaki komad preko 1000-itog košta manje u vidu struje, režije,...

2.       Način

Povećati proizvodnju  a smanjiti cenu. Npr. cenu rada smanjiti na 80%, što u našem primeru daje 24,8 odnosno 25din. za svaki komad preko norme.

primer:

1050 kom/dan

Norma 1000 kom.

Bonus (1050 – 1000 = 50) 50 komada.

Pomnožimo na oba načina:

1.       Način   50 X 31 = 1550 din.

2.       Način   50 X 25 = 1250 din.

Na dalje ćemo postupno razjasniti kako smo došli do ovih cifara.

Dnevna planirana proizvodnja

                Da bismo odredili dnevni plan odnosno cilj proizvodnje, merićemo izlazni broj komada prvih 7 do 10 dana od dana puštanja novog artikla u rad. Prvih 3-4 dana možemo smatrati periodom privikavanja.

primer:

dan	1	2	3	4	5	6	7
komada	450	600	750	900	1000	1030	1020

Poslednja 3-4 dana daće nam prosek broja komada što je na našem primeru 1000 kom. dnevno. Svaki komad preko 1000 smatraćemo prebacivanjem norme.

                Ovakav način računanja je „pešački“ odnosno bez vremenske norme. Ako imamo tačno vreme izrade, koristićemo formulu :

Dnevni plan = minuti u liniji X efikasnost radnika (%) / vreme izrade komada

Kako je ovaj tekst posvećen odredjivanju bonusa bez studije vremena, dalje nastavljamo tako.

Dnevni prosek plata

                Sabiranjem mesečnih plati svih zaposlenih i deljenjem sa brojem radnih dana, dobijamo dnevni trošak u vidu plata.

primer: 30 radnika

              plata 25000 din.

              24 radnih dana

30 X 25000 = 750000 din.

750000 / 24 = 31250 din.

U ovom primeru ova linija košta firmu 31250 din. dnevno.

Koštanje rada po komadu

                Dnevne plate podeliti sa ciljanom proizvodnjom.

Primer:

Rad po jedinici proizvoda = 31250 / 1000 = 31,250

radi primera uzećemo 31 din. / kom.

Rasporedjivanje bonusa

                Nakon izračunavanja, bonus treba rasporediti. Sve dosadašnje računice su se odnosile na grupne norme pa ih tako možemo i rasporediti, svima podjednako. Na vama je da odredite prema težini posla da li ćete nekome dati više odnosno manje. Ako želite formulu, obratite se u komentarima. Kako bilo, nemojte zaboraviti i poslovodje, pomagače i drugo osoblje.