Proizvodni plan bez merenja norme u tekstilu

Mnoge tekstilne proizvodnje, uglavnom male, opstaju bez tekstilnih inžinjera i ozbiljnije studije vremena. Sretao sam firme od 40 – 100 zaposlenih koje nemaju nikakve normative u pogledu norma časa.

                Već sam pisao o tome da je planiranje proizvodnje odeće moguće na osnovu iskustva i da se mnoge norme tako i odredjuju. Pitanje je : da li postoji još neki način da se isplanira proizvodnja i rok isporuke?

                Moguće je. Jedna metoda je iskustvena. Na osnovu dosadašnjeg iskustva sa odredjenim modelom (istim ili sličnim) možemo prilično tačno da odredimo kapacitete.

                Druga metoda je takva da generalno odredimo produktivnost mašine kako bismo odredili kapacitet proizvodne linije odnosno kapacitet pogona. Da bismo odredili proizvodni kapacitet mašine koristićemo formulu:

                           kapacitet mašine = broj završenih komada u danu / broj mašina u liniji

Primer:

Proizvodna linija od 30 mašina proizvodi 1500 komada odredjenog odevnog predmeta za smenu od 8 sati. Tako je:

                   kapacitet mašine = 1500 / 30 = 50 komada dnevno po mašini

Odatle nam je kapacitet po mašini 50 komada odevnog predmeta za smenu od 8 sati.

Ova metoda je prilično laka jer je svako u mogućnosti da prebroji mašine u pogonu i broj komada. Treba uzeti u obzir da je ova metoda jako nepouzdana jer se od modela do modela kapaciteti razlikuju.

Mislim da je ova metoda vredna pomena jer sam video da je ljudi koriste. Kada se u proizvodnji pojavi isti artikal, jednostavno pomnožimo broj komada sa brojem mašina i dobili smo nekakav plan proizvodnje odnosno vremenski okvir za završetak naloga, takodje nam ovakav način planiranja dozvoljava i lakše odredjivanje cene rada.

Pored ove dve metode (metoda normi baziranih na iskustvu i metoda kapaciteta prema broju mašina) sretao sam se i sa još jednom metodom koja je slična odredjivanju kapaciteta prema broju mašina a odnosi se na broj zaposlenih.

Pre par meseci me je posetio kolega koji se bavi isključivo trikotažom i imali smo diskusiju o bivšoj državnoj firmi koja je sa svojih 600 zaposlenih davala 3000 džempera dnevno. On je tvrdio da je to mali broj komada jer je po njegovom iskustvu 10 džempera po radniku minimum broj komada sa kojim bi firma poslovala profitabilno. Na ovom primeru vidimo i formulu za izračunavanje:

          kapacitet po radniku = broj komada dnevno / broj zaposlenih

Što je u našem slučaju 3000 / 600  i to nam daje 50 komada po zaposlenom.

Naravno, ova metoda nije potpuno merodavna s obzirom da sa promenom modela dolazi do drugačijih rezultata. Pozitivnije u ovoj metodi je to da nas ona dovodi do izračunavanja stepena produktivnosti radnika. Merenje produktivnosti je odnos provedenog vremena na poslui efektno iskorišćenog radnog vremena. Više o tome u drugoj temi.