Podela radnog vremena u industriji odeće

Sa stanovišta rada radno vreme se deli na:

 1. vreme rada radnika

 2. vreme mirovanja radnika

   Vreme izrade je ono vreme koje je potrebno prosečnom radniku da uz određena sredstva rada na tačno određeni način uz optimalno zalaganje i određene uslove rada izvrši određeni posao.

   Vreme izrade se ustanovljava za prosečne radnike i normalne uslove rada. Vreme izrade po jedinici proizvoda deli se na:

- pripremno završno vreme tpz

- tehnološko vreme Tt

- pomoćno vreme tp

- dodatno vreme td

   Sva ova vremena sačinjavaju normu. Na taj način vreme izrade za jedinicu proizvoda (T1) dobija se zbirom svih vremena

T1 = tpz + Tt + tp + td

   Pripremno završno vreme  je vreme koje je potrebno za određivanje poslova koji se odnose za pripremu i mahom se to odnosi na sređivanje radnog mesta i pripreme za izvršenje zadatka. To znači da za to vreme radnik treba da se upozna sa radnim nalogom i uputstvima za izvođenje operacije. Zatim da preuzme materijal i pomagala. Po završetku rada, ovim vremenom je predviđeno normiranje, ispunjenje radne liste, dovođenje radnog mesta u prethodno stanje. Pripremno završno vreme ima uticaj na tokove proizvodnje a naročito kada je u pitanju podešavanje mašine. Do povećanja ovog vremena utiču česte promene modela jer radnik na svaku novu operaciju mora prvo da se navikne.

   Tehnološko vreme je vreme u kojem predmet rada pod uticajem radnika i mašine menja svoj oblik ili svojstva. Pod uslovom da radnik radi na običnoj mašini na veličinu ovog vremena utiče radnik svojom veštinom i zalaganjem. Kada su u pitanju automati radnik na tehnološko vreme ima malo uticaja. U tom slučaju na ovo vreme utiče brzina automata i radnikovo opsluživanje mašine.

   Pomoćno vreme je ono vreme koje je potrebno za izvršenje tehnološkog dela radne operacije i služi za uzimanje predmeta rada, nameštanje, podvijanje, odlaganje, uključivanje - isključivanje mašine, uzimanje pomagala i slično. Dužina trajanja ovog vremena često puta se snima zajedno sa tehnološkim vremenom, naročito kada pojedini zahvati traju vrlo kratko. Na dužinu trajanja ovog vremena može se uticati dobrom organizacijom rada i da radniku bude sve na dohvat ruke.

   Dodatno vreme  je vreme opravdanih gubitaka koji nastaju u procesu rada (zamor, delovanje okoline, fiziološke potrebe itd). Dodatno vreme se izračunava u normi preko 3 koeficijenta:

1. koeficijent zamora

2. koeficijent delovanja okoline

3. dopunski koeficijent

Koeficijent zamora - obuhvata najmanje tri razloga koji izazivaju zamor:

 zamor koji nastaje prilikom savlađivanja tereta; zamor koji nastaje prilikom

 pogrešnog držanja tela pri radu; zamor usled monotonije rada.

Za određivanje koeficijenta zamora kod različitih operacija rada primenjuju

 se različite metode, zbog toga su ti koeficienti dati određenim tabelama koje 

uzimaju u obzir dužinu i težinu pokreta, temperaturu okoline, gasove, vlagu, 

prašinu, položaj tela itd.

Odmor se može organizovati na više načina a jedan od njih je da u toku rada, 

kada je najpotrebniji odmor, radnici izađu sa svojih radnih mesta i rade ritmičke

 pokrete uz pomoć stručnog radnika i muzike.

   Dopunski koeficijent zavisi od:

1. organizacije posla 

2. vrste poslova

3. strukture zaposlenih radnika 

4. od dužine trajanja propisanog odmora

5. od ličnih potreba 

6. od organizacionih gubitaka

   Veličina dodatka za lične potrebe zavisi od okolnosti pod kojima se radi (sanitarni

 čvorovi – daljina, rada mašine i slično). Uobičajeno vreme dodatka za lične fiziološke

 potrebe u industrijskoj izradi odeće iznosi 4 - 5% od ukupnog vremena. Pored ovih

 gubitaka postoje i organizacioni gubici koji su prouzrokovani nedostacima u

 organizaciji rada i iz tog razloga se moraju uzeti u obzir. Ovde spadaju službeni 

razgovori, dugo evidentiranje učinka, sastanci, kvar mašine, čekanje na posao i slično

. Pored navedenih koeficijenata kod određivanja norme odnosno snimanja vremena

 trajanja neke operacije moramo uzeti u obzir procenat individualnog zalaganja radnika.

   Procenat zalaganja je upoređivanje radnika koga snimamo sa nekim drugim radnikom

 i tom prilikom vršimo procenu, koliko se taj radnik zalaže prilikom izvođenja te operacije. 

U suštini procenat zalaganja treba da posluži da se norma realno odredi. Odnosno, taj

 procenat zalaganje služi da se odredi koeficijent potrebe zalaganja da norma ne bi bila

 određena ni po najsporijem ni po najbržem radniku. Vrlo je teško primeniti procenu

 zalaganja jer je to subjektivna procena analitičara vremena.

   Uz ovu temu preporučujem da pročitate i temu o zahvatima koja je takodje obradjena.

 Ove dve teme su usko povezane i čine celinu za unapredjenje radnog mesta.