Lyocell, Tencel, Vlakna

Liocel je polu sintetički materijal koji se često koristi kao zamena za sviliu ili pamuk. Polu sintetički materijal koji može da dobije etiketu organskog. Dobija se primarno iz celuloze drveta. Prvenstveno je razvijen u Americi 1972 godine kao alternativa veštačkim vlaknima za čije se dobijanje ekologija dovodi u pitanje. Ovo vlakno je svoj uspeh doživelo tek krajem prošloga veka i mnogi se pitaju da li je zaista toliko ekološki održivo kao što se reklamira. Britanska kompanija preuzima ovo istraživanje 80-ih godina. Trenutno se proizvodi pod zaštitnim znakom TENCEL gde se tvrdi da se za proizvodnju koristi potpuno ekološki prihvatljiv način gde se čak hemijski rastvarači potpuno recikliraju. Od kada je ova kompanija preuzela proizvodnju i zaštitila svoj znak reči Liocel i Tencel se koriste za isto vlakno.

Neke od glavnih karakteristika: velika moć apsorpcije, antibakterijski, mek kao svila, snažan kao poliester, prozračen kao lan, upija vlagu kao pamuk, biorazgradiv, ekološka proizvodnja, može se reciklirati. 

 Proizvodnja Tencel vlakana je skoro identična rajon vlaknima osim manjih izmena u hemijskom procesu. Zahvaljujući direktnim rastvaračima (za rajon su indirektni) koji se koriste pri upredanju dobija se celulozno vlakno skoro ne promenjene celulozne strukture. Tencel tvrdi da se hemikalije korištene u njihovom procesu mogu reciklirati i koristiti ponovo.

Ukratko, najčešće korišteno drvo za ova vlakna su hrast, bukva, eukaliptus i bambus. Drvo se melje, hemijski tretira i dobija se pulpa. Pulpa se ispira vodom, izbeljuje radi sterilizacije i kao takva se formira u table velikih dužina (poput šper ploče). Ovako dobijene ploče, table, listovi se razbijaju na manje kvadrate koji se tretiraju pritiskom i kiselinama kako bi se celuloza potpuno razgradila i kako bi se dobila tečnost koja se istiskuje kroz mlaznice kako bi se formirala duga i tanka celulozna vlakna. Ovako dobijena vlakna se još jednom hemijski tretiraju radi stabilizacije i zatim se peru demineralizovanom vodom. Nakon sušenja se vlakna oblažu lubrikantima (silikon, sapun i tsl.) i kao takva su spremna za predenje nakon sečenja na željenu dužinu. 

Primena liocela je ostala verna svojoj inicijalnoj ideji, zamena za pamuk i svilu. S obzirom da je na opip vrlo mekan i sličan pamuku, koristi se za skoro sve, od veša do haljina preko peškira i košulja. Njegova mekoća, snaga, absorpcija i aeracija ga čini idealnim za posteljna platna. Najčešće se sreće u kombinaciji sa pamukom i poliesterom i vrloo uspešno daje jačinu ovakvim miksevima jer je jači i izdržljiviji.

Jačina mu pomaže da pronadje svoju primenu i u industrijskim proizvodima, poput pokretnih traka jer osigurava duži vek trajanja u takvim uslovima nego druga vlakna. Takodje se koristi i za zavoje u medcini jer se teže trga pa je imobilizacija povredjenih lakša. Velika moć upijanja mu daje i druge primene.

Tencel iliti Liocel je materijal koji se konstantno istražuje s obzirom na njegovo prirodno poreklo (celuloza) obogaćeno hemijom, tako da se od ove smeše često prave filtracioni materijali i papiri.

Cena proizvodnje Liocel vlakana je jeftinija nego proizvodnja svile a u odnosu sa pamukom je na granici istog. Kako su celulozna vlakna inicijalno proizvedena kao alternativa svili koja je skuplja i nema je dovoljno, tako ova vlakna i uporedjujemo sa svilom i pamukom. Veštačka svila jeste dobijena u vidu vlakna Rajon i kao takva je jeftinija. U odnosu sa pamukom je uvek na “klackalici” cene jer je pamuk berzanska roba i njegova cena stalno varira. Ono što je tačka opredeljenja mnogih proizvodjača, pored cene, jeste vrlo široka primena ovih vlakana te se ne retko kunu u njih i u to da je u odnosu na pamuk superiornije vlakno. Svakako je plus  u tome da proizvodnja Tencel tehnologijom skoro da ne zagadjuje okolinu.

U poređenju sa drugim tekstilima od celuloze, liocel je mnogo bolji za životnu sredinu. Iako je proces proizvodnje ove tkanine sličan onom koji se koristi za pravljenje rajona i drugih vlakana od celuloze, proizvodnja Tencela ne unosi toksine u životnu sredinu ako se pravilno izvodi.

Za razliku od sličnih tekstila, proizvodnja liocela koristi "zatvoreni" proces ekstrakcije, što znači da se ista serija aminskog oksida koristi za ekstrakciju više serija Tencela. Za poređenje, proizvodnja viskoznog rajona uključuje niz različitih hemijskih procesa koji ne koriste zatvoreni sistem, a ove hemikalije se zatim unose u životnu sredinu u obliku kontaminirane vode.

Međutim, važno je zapamtiti da se liocel pravi od drveća, i značajna količina drvnog materijala se gubi tokom proizvodnje ove tkanine. Ako drveće za proizvodnju Tencela nije uzgajano održivo, proizvodnja ovog materijala može imati negativan uticaj na životnu sredinu.

Liocel može biti sertifikovan kao organski pod određenim okolnostima. Da bi dobili ovaj sertifikat, proizvođači ove tkanine moraju koristiti organske prakse za proizvodnju drveća koje koriste za celulozu i moraju izbegavati upotrebu određenih toksičnih hemikalija u procesu proizvodnje.

Za razliku od rajona, struktura Tencela nije izmenjena hemikalijama, što znači da je tkanina bazirana na celulozi koja se proizvodi i označava kao Tencel tehnički napravljena isključivo od celuloze dobijene iz drveća. Međutim, pošto se aminski oksid koristi u procesu proizvodnje Tencela upitno je da li je to organska proizvodnja.