Tehnološka rešenja u tekstilnoj industriji

   

Ovaj tekst je posvećen kompjuterskim rešenjima u tekstilnoj industriji i gde su sve IT rešenja našla svoju primenu. Ako imate još neki primer slobodno komentarišite ovde ili u Fejsbuk grupi,

Mašine za pletenje – svakako stara tehnologija koja se svakim danom sve više usavršava i digitalizuje. Vredno je pomenuti da su prvi “računari” bili napravljeni za pletaće mašine u vidu perforiranih kartica. Ovakve mašine jesu bile mehaničke ali su dale ideju za prve računare koji su se temeljili na toj tehnologiji.

Ručna mašina za pletenje

Šivaće mašine – u današnje vreme nisu tako neobične mašine koje imaju displeje na kojima dodirom možete isplanirati broj uboda.

Robot koji šije

Mašine za vez – ove mašine su takodje prešle dug put do današnjeg potpuno kompjuterizovanog programiranja.

Štepomati – rade po principu mašina za vez s tim što se mogu isprogramirati da rade i parcijalne delove odevnog predmeta. Radnik stavlja odevni predmet na sto a mašina po programu šije što omogućava da radnik radi na više mašina istovremeno.

Enterprise resource solution (ERP) – ovo je ime napisano u originalu. Odnosi se na nove generacije softvera koje se drugačije zovu u zavisnosti od izdavača odnosno firme koja ga proizvodi. Uloga ovakvih softverskih rešenja je praćenje svega u proizvodnji. Ovi softveri prate materijal od ulaska u proizvodnju i daju nam informacije o njemu i njegovom stanju odnosno u kojoj se fazi proizvodnje nalazi. Uz pomoću ovakvih softverskih rešenja pratimo svaki stadijum proizvodnje u svakom trenutku putem tableta ili kompjutera. Takodje možemo pratiti i razne druge aktivnosti koje se tiču proizvodnje kao što su rasporedi rada (kada se šta radi ili kada treba da se počne odnosno završi sa radom), inventar, cene, računi, vremena i tako dalje.

CAD sistemi – o njima smo već govorili ovde ali ih svakako treba i ovde napomenuti. CAD sistemi svakako olakšavaju modelovanje kao i samu izradu šablona i njihovo umnožavanje. Omogućavaju nam lako modelovanje šablona, uklapanje krojne slike kao i izračunavanje utroška na osnovu uklopljene krojne slike. Listu CAD i CAM softvera možete pogledati ovde.

3D simulacija – ovakve simulacije i nisu tako nove u tekstilnoj industriji ali se retko koriste, služe da se virtuelno razvije model i da nam prikaže kako bi odredjeni komad odeće „padao“ na samom telu. Simulira razne materijale te se bez šivenja može isprobati odredjeni model u fazi razvoja.

3D skener tela – kao što mu i naziv kaže ovo je skener koji uzima telesne mere umesto ljudi.

Mašine za automatsko polaganje materijala – o njima smo već govorili ovde.

Mašine za automatsko krojenje – o njima smo već govorili ovde.

Mašine za kontrolu materijala  - ovakve mašine su do sada uglavnom bile samo svetlosni stolovi preko kojih materijal prolazi dok čovek sam vrši inspekciju. Sada se koriste mašine koje same uočavaju greške na materijalu i unose ih u svoje baze podataka.

Odredjivanje vremena izrade – kako bismo utvrdili norme moramo imati vremena izrade po operacijama. Da bi uštedeli vreme napravljeni su softveri koji ih odredjuju digitalno i unapred vrlo precizno. O njima više u nekom drugom tekstu.

Viseći transporteri i pokretne trake – nekada su se trakama i transporterima samo dovodili komadi do šivača dok su oni danas skoro potpuno digitalizovani te mogu da prate broj komada po radniku, da dovode posao baš gde treba prateći kodove na komadima ili vešalicama.

Digitalni metar – vodilja za proizvodnju ovih naprava je bila da se ništa ne upisuje ručno i gubi vreme pri ubacivanju podataka u računar. Sa njima se izmereno bežičnim putem prenosi pravo u računar i to u onu tabelu u kojoj su te informacije potrebne.

Digitalni metar

Štampači za odeću  - DTG („Direct to Garment Printing” – štampa direktno na odeći) o ovom vidu tehnologije ne treba mnogo govoriti jednostavno se na računaru napravi slika a željeni odevni predmet stavi u štampač koji štampa direktno po materijalu. Ovakav vid štampe menja i sito štampu i štampu raznim preslikačima i folijama i samim tim smanjuje grešku ljudskog faktora kao i vreme pripreme za štampu. Iskreno mislim da ovaj vid štampe iako postoji dosta dugo i svakim danom se usavršava još uvek nije doveden do nivoa da potpuno dominira nad drugim tehnikama štampe.

Prisutnost radnika uz pomoć otiska prstiju – ovakve aparate mnogi optužuju za neetičnost ali vredi ih pomenuti kao reč tehnologije koja postoji i negde se koristi.