Sistemi i načini organizacije proizvodnje
Ja
idealni tok proizvodnje zamišljam kao netaknut planinski potok koji neometano
teče niz strminu. U praksi me proizvodnja podseća na auto put, ponekad je
potrebno ukočiti a ponekad dati gas a sve uz brzo razmišljanje i procenu
situacije.
Tokovi
proizvodnje imaju različita imena koja dobijaju na osnovu svog izgleda odnosno toka.
U ovom tekstu ću pomenuti neke i u kratkim crtama ih objasniti.
Sistem svežnjeva
Ovakvo
ime potiče iz krojačnice gde se nakon
krojenja formiraju svežnjevi iskrojenih komada. Svežnjevi sadrže onoliko koada
koliko prosečnom čoveku neće biti teško za manevar i raspored po radnom mestu.
Kod sistema svežnjeva raspored mašina nije presudan. Kada radnik dobije
svežanj, na svom radnom mestu otvara i rasporedjuje delove tako da budu na
dohvat ruke, radi svoj posao (operaciju) na svim komadima iz paketa (svežnja),
vezuje svežanj i odlaže ga po potrebi. Prednosti ovog sistema su: radnik radi
samo jednu operaciju (ili više srodnih) tako da je u mogućnosti da se „uigra“ i poveća svoj
učinak, na ovaj način je lako utvrditi na kom radnom mestu se javila
greška. Ovakav način proizvodnje je
najrasprostranjeniji jer mogu da ga sprovode kako male tako i velike
organizacije zbog toga što se može lakše manipulisati radom pojedinačnih radnih
mesta jer tok proizvodnje nije pravolinijski.
Sekcije
Kod
ovog sistema proizvodnje, umesto formacije mašina u linije, one se postavljaju
po sekcijama. Grupu mašina čine slične, prema operacijama rada Ako zarad primera
pogledamo košulju, grupacije bi bile: kragna, manžetne, rukavi, džepovi,... ovo
će biti pripremne operacije odakle bi se komadi slali na finalno sastavljanje.
Ovakvi sistemi su popularni kod velikih serija sa manjim brojem ljudi i ne
retko se norma meri grupno, po sekcijama, umesto komadno.
Modularni sistem
Ovakav
sistem najviše podseća na male radionice jer su svi radnici obučeni za više
operacija i samim tim se medjusobno ispomažu. Niti jedan radnik sam šije ceo
komad niti šije samo jednu operaciju. Svi rade u timu. Prednosti ovakve
postavke se ogledaju u odgovornosti prema škartu, svi su podjednako odgovori.
Norma je grupna te je ovakav način proizvodnje pogodan za „brz odgovor tržištu“.
Komadna proizvodnja
Umesto
svežnjeva sa većim brojem komada, na radno mesto stiže jedan po jedan komad
koji je kompletiran (sadrži sve sastavne delove). Postavka mašina je linijska
(često i modularna) gde radnik nakon obavljenog posla odnosno operacije, kompletiran
komad šalje na naredno radno mesto. Prednost ovakvog sistema proizvodnje je ta da
je zaliha u proizvodnji minimalana uz to da je prolazak komada, od krojačnice
do kontrole, prilično ubrzan.
Viseći transporteri
Sistem
visećih transportera je dosta poznat i dosta korišćen. Velika je zabluda u
knjigama po školama gde se navodi da se viseći transporteri koriste za polu
tešku i tešku konfekciju, oni se vrlo uspešno koriste i kod izrade lake
konfekcije pa čak i donjeg veša, proizvoda koji nije toliko gabaritan kao
kaput. Ovde, kompletan komad putuje na vešalici putem šina iznad mašina, radnik
uzima komad, radi svoj deo posla i vraća komad na vešalicu koja dalje putuje do
naredne operacije. Viseći transporteri su najčešće zastupljeni u ovom obliku
mada postoji još njihovih varijacija koje ću obraditi u nekom od narednih
tekstova.
Još malo o ovoj temi a opširnije o visećim transporterima možete naći ovde. Svaki
od ovih proizvodnih sistema nije isključiv prema drugom. Oni se nadovezuju i
dopunjuju svojim kombinacijama. Ako imate nešto da dodate ovom tekstu ili neko pitanje, slobodno nam pišite sekciji komentara ispod ovog teksta.
Коментари
Постави коментар