Sistemi i načini organizacije proizvodnje



                Ja idealni tok proizvodnje zamišljam kao netaknut planinski potok koji neometano teče niz strminu. U praksi me proizvodnja podseća na auto put, ponekad je potrebno ukočiti a ponekad dati gas a sve uz brzo razmišljanje i procenu situacije.

                Tokovi proizvodnje imaju različita imena koja dobijaju na osnovu svog izgleda odnosno toka. U ovom tekstu ću pomenuti neke i u kratkim crtama ih objasniti.


Sistem svežnjeva


                Ovakvo ime   potiče iz krojačnice gde se nakon krojenja formiraju svežnjevi iskrojenih komada. Svežnjevi sadrže onoliko koada koliko prosečnom čoveku neće biti teško za manevar i raspored po radnom mestu. Kod sistema svežnjeva raspored mašina nije presudan. Kada radnik dobije svežanj, na svom radnom mestu otvara i rasporedjuje delove tako da budu na dohvat ruke, radi svoj posao (operaciju) na svim komadima iz paketa (svežnja), vezuje svežanj i odlaže ga po potrebi. Prednosti ovog sistema su: radnik radi samo jednu operaciju (ili više srodnih) tako da je  u mogućnosti da se „uigra“ i poveća svoj učinak, na ovaj način je lako utvrditi na kom radnom mestu se javila greška.  Ovakav način proizvodnje je najrasprostranjeniji jer mogu da ga sprovode kako male tako i velike organizacije zbog toga što se može lakše manipulisati radom pojedinačnih radnih mesta jer tok proizvodnje nije pravolinijski.

Sekcije


                Kod ovog sistema proizvodnje, umesto formacije mašina u linije, one se postavljaju po sekcijama. Grupu mašina čine slične, prema operacijama rada Ako zarad primera pogledamo košulju, grupacije bi bile: kragna, manžetne, rukavi, džepovi,... ovo će biti pripremne operacije odakle bi se komadi slali na finalno sastavljanje. Ovakvi sistemi su popularni kod velikih serija sa manjim brojem ljudi i ne retko se norma meri grupno, po sekcijama, umesto komadno.

Modularni sistem


                Ovakav sistem najviše podseća na male radionice jer su svi radnici obučeni za više operacija i samim tim se medjusobno ispomažu. Niti jedan radnik sam šije ceo komad niti šije samo jednu operaciju. Svi rade u timu. Prednosti ovakve postavke se ogledaju u odgovornosti prema škartu, svi su podjednako odgovori. Norma je grupna te je ovakav način proizvodnje pogodan za „brz odgovor tržištu“.

Komadna proizvodnja

                Umesto svežnjeva sa većim brojem komada, na radno mesto stiže jedan po jedan komad koji je kompletiran (sadrži sve sastavne delove). Postavka mašina je linijska (često i modularna) gde radnik nakon obavljenog posla odnosno operacije, kompletiran komad šalje na naredno radno mesto. Prednost ovakvog sistema proizvodnje je ta da je zaliha u proizvodnji minimalana uz to da je prolazak komada, od krojačnice do kontrole, prilično ubrzan.

Viseći transporteri


                Sistem visećih transportera je dosta poznat i dosta korišćen. Velika je zabluda u knjigama po školama gde se navodi da se viseći transporteri koriste za polu tešku i tešku konfekciju, oni se vrlo uspešno koriste i kod izrade lake konfekcije pa čak i donjeg veša, proizvoda koji nije toliko gabaritan kao kaput. Ovde, kompletan komad putuje na vešalici putem šina iznad mašina, radnik uzima komad, radi svoj deo posla i vraća komad na vešalicu koja dalje putuje do naredne operacije. Viseći transporteri su najčešće zastupljeni u ovom obliku mada postoji još njihovih varijacija koje ću obraditi u nekom od narednih tekstova.

                Još malo o ovoj temi a opširnije o visećim transporterima možete naći ovde. Svaki od ovih proizvodnih sistema nije isključiv prema drugom. Oni se nadovezuju i dopunjuju svojim kombinacijama. Ako imate nešto da dodate ovom tekstu ili neko pitanje, slobodno nam pišite sekciji komentara ispod ovog teksta.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kvarovi mašina za šivenje (i rešenja)

Kako izračunati (pretvoriti) metre u kilograme i obratno

Igle, sve o iglama