Nazivi krojnih slika i načini uklapanja

Delovalo mi je zanimljivo pa sam ovaj tekst posvetio izrazima, za krojnu sliku, sa kojima sam se ja susretao. U razgovoru sam čuo izraz i desio mi se onaj trenutak kada se u sebi pitam šta je hteo sagovornik da kaže a da pritom ni ne obraćam pažnju na ono što dalje priča.

          Tako sam došao na ideju da se malo podsetim, a i sve zainteresovane, o nekim nazivima uklapanja krojnih slika.

         

        

           Jednostruka krojna slika je ona u kojoj su uklopljeni delovi kroja jednog veličinskog broja odevnog predmeta.

Višestruka krojna slika je krojna slika u kojoj su uklopljeni delovi kroja više istih ili različitih veličina odevnog predmeta.

          Lanac krojne slike čine dve ili više uklopljenih celina, koje su  postavljene jedna iza druge i koje se završavaju pod pravim uglom. Svaka uklopljena celina može sadržavati jednu ili više veličina odevnog predmeta.

Nazubljena krojna slika je krojna slika u kojoj je jedna za drugom uklopljeno više veličina, pri čemu se krojevi na granici dve veličine poklapaju.

          Stara dobra krojna slika koja je uklopljena po sopstvenom nahodjenju samog krojača (naravno, s poštovanjem osnove, potke, raporta, uzorka i svih drugih neizostavnih elemenata), a da pri tom sadrži sve potrebne veličine i delove svih potrebnih odevnih predmeta, svakako će biti najekonomičnija jer u tom slučaju neće se obraćati pažnja u kom polju će se naći koja veličina!

Za potrebe krojenja po određenim konturama krojnih delova, krojna slika se prenosi na odgovarajući papir, tj. izrađuje se krojni list, ili u novijim sistemima, se nalazi u računaru. Malo o načinima prenošenja krojne slike na naslagu.

          Perforirane krojne slike (listovi) se izrađuju na papiru, određene otpornosti na habanje i savijanje, jer se one upotrebljavaju više puta za prenošenje krojne slike na krojnu naslagu.           Perforirane krojne slike se izrađuju u nekoliko faza: prvo se krojni delovi slože na papir (čija je širina jednaka širini naslage) i iscrtaju se njihove konture, a zatim se delovi uklone i po iscrtanim linijama vrši perforiranje. Svrha perforiranja je u tome da se kroz perforacije, pomoću boja u prahu, na naslagu prenesu konture krojeva po kojima se vrši iskrojavanje. Perforirarnje se može izvesti: ručno, mehaničkim urezivanjem, sagorevanjem ili vertikalnim perforatorima. Ovakva krojna slika se sve manje primenjuje zbog svojih nedostataka: konture su u obliku tačkica čime se umanjuje preciznost iskrojavanja, upotrebljena boja u prahu se rasipa usled vibracija, neke boje mogu nepovoljno uticati na materijal, itd.

          Svetlosno kopirane krojne slike sa svetlosno kopiranim konturama krojeva se izrađuju tako što se delovi krojeva uklapaju u krojnu sliku na providnom papiru i ucrtavaju se njihove konture, tj. izrađuje se matična krojna slika. Kada se matična krojna slika, na mašini za svetlosno kopiranje, osvetli njene konture će se preneti na odgovarajući papir. Na istoj mašini, ovako dobijena krojna slika se razvija pomoću amonijaka ili nekog drugog hemijskog sredstva. Postoji i opcija sa indigo papirom. Na taj način se izrađuje jedna ili više kopija potrebnih za krojenje. Ova metoda je sasvim zastarela i komplikovana inisam siguran da je iko i dalje koristi.

          Postupak fotografisanja je još jednan zastareo metod. Uglavnom koristi za izradu krojnih slika od umanjenih krojnih delova, jer delovi u prirodnoj veličini zauzimaju veliku površinu pa ih je teško fotografisati. Za izradu fotografisanih krojnih slika u prirodnoj veličini potrebni su specijalni fotografski aparat i kvaltetna ogledala. Nakon fotografije, vrši se računarsko uvećavanje itd.......

         

Iscrtavanje na naslagu je možda najrasprostranjenija metoda a ujedno i najmanje zahtevna.  Šabloni se postave na jedan list materijala, uklope se po želji a zatim iscrtaju olovkom, kredom,... Takav list se izmeri na stolu, ukloni i nakon završenog polaganja materijala se postavlja preko sloja kako bi se krojilo po linijama.

Krojenje po šablonima se izvodi tako što su šabloni izradjeni od kartona i mašinom za krojenje se naslaga seče pored same ivice šablona. Ovako se eliminiše bilo kakvo iscrtavanje krojne slike.

Kompjutersko uklapanje krojnih slika je metoda koja se sve više omasovljuje. Uz pomoć kompjuterskog programa se željeni šabloni vrlo lako uklapaju na željenu širinu, zatim se cela krojna slika štampa na pripadajućem štampaču i to na papir koji se termofiksira na naslagu. Program sam izračunava utrošak materijala i naravno čuva krojne slike tako da je ovaj proces dosta uprošćen.

Ako imate nešto da dodate sugestije su uvek dobrodošle.