Reciklaža pamuka

Reciklirani pamuk je vrlo popularna tema u tzv. „zelenoj“ proizvodnji tekstilnih proizvoda, u globalu. O organskom pamuku je već bilo reči ovde. U tom tekstu je dosta rečeno o razlozima zbog kojih se teži uzgoju organskog pamuka. Slični razlozi pokreću i ovu temu. Mnogi veliki proizvodjači i brendirana imena iz sveta mode se odlučuju na model „cirkularne ekonomije“ i reciklaže.

 

Simbol recikliranog pamuka

               

                Reciklirani pamuk možemo dobiti iz dva izvora; odpad iz proizvodnje (post-proizvodni) i nakon upotrebe (post-upotrebni).Post-proizvodni pamuk se dobija kao nus proizvod iz proizvodnja u vidu konca, prediva, tkanina, pletiva, odpad iz krojačnice, sa mašina itd. Post-upotrebni pamuk se dobija sortiranjem stare odeće ili pokućstva.

                Na početku reciklaže, pamuk se sortira prema boji odakle putuje kroz trgačice (proces sličan trganju vune) koje odpad trganjem razdvajaju na manje delove odakle se razvlaknjuju kroz mašinu. Ovako dovijena mešavina se kardira više puta (kardiranje; karakteristike kardiranog pamuka) kako bi se očistila i bolje pomešala vlakna. Naravno, ovako dobijena vlakna su dosta kraća u odnosu na prirodna pa nije ni čudo što se za dalju upotrebu mešaju sa prirodno dobijenim vlaknima. Da bi smanjili fibrilaciju, proizvodjači često koriste samo 30-ak % recikliranog pamuka u mešavinama.

                Iako se ovo čini kao komplikovan proces koji rezultira malim iskorišćenjem odnosno malom uštedom, treba uzeti u obzir da se za proizvodnju pamuka koristi dosta vode, pesticida i insekticida. Ako razmotrimo te podatke, dolazimo do zaključka da se reciklažom jedne tone pamuka uštedi i više od 700 kubnih metara vode. Druga ušteda se javlja u gotovom proizvodu koji će sadržati značajno jeftinije dobijeni pamuk u srazmeri od 30 do 50 procenata u odnosu na regularan. Mešavina pamuka nije jednosmerna te se reciklirani pamuk može mešati i sa drugim vlaknima. Za mešavinu su posebno pogodna veštačka, ekstrudovana vlakna velikih dužina.

                Ovakav pamuk ima široku primenu u industriji kao i u domaćinstvu. Ako se ne izradjuju odevni predmeti, mogu se dobiti konci, prediva, filcani izolatori (i zvučni i termo izolatori), poznate su krpe za brisanje u industriji kao i filcevi za poliranje. Posebno mesto zauzima pamučni papir koji se dobija iz reciklaže. Papir dobijen iz pamučne osnove je izdržljiviji od standardnog papira dobijenog od drveta. Ova vrsta papira odlično upija mastilo te se na njemu štampaju važna dokumenta (mnoge banke imaju takvu praksu) jer se ne „izližu“ kao dokumenta na običnom papiru. Još jedna primena pamučnog otpada bi bila i u uzgoju pečuraka gde se pamuk pokazao kao odlična osnova pečurke „Volvariella volacea“.

                Na kraju ostaje pitanje koliko puta možemo reciklirati pamuk i vraćati ga u život. Tačan odgovor ne postoji ali treba uzeti u obzir da je pamuk prirodno biorazgradivo vlakno.