Tekstilni svet

                Navedeni termini predstavljaju reči koje se svakodnevno mogu sresti u proizvodnji. Ćesto se koriste i u blago izmenjenom obliku pa ih, po mogućnosti, treba izbegavati i koristiti adekvatne domaće izraze. Zanimljivo je da su ovi izrazi mahom nemačkog porekla a koriste se i u zemljama iz našeg okruženja.

                Sve veće firme, kompanije, korporacije,... koriste uniforme kod svojih zaposlenih. Firme koje se bave javnim poslovima koji su u svakodnevnom kontaktu sa ljudima, svoje uniforme biraju tako da one svojom lepotom i istaknutim logom predstavljaju neku vrstu pokretne reklame. Drugačije vrste su   uniforme kod putara koji moraju biti vidno uočljivi na kolovozu. S druge strane, radne uniforme koje se koriste radi zaštite na radu mogu biti nezapaljive (vatrogasci – spasioci,...), pancirne (vojska, policija,...) ili pak vodoodbojne (nepromočive).

                Najčešći je slučaj da se trikotažni materijali mere na kilograme a tkani na metre. Ne postoji osoba koja se nikada nije pitala zašto je to tako. Razlog je relativno prost.

                Ovaj tekst bi trebalo da objasni razliku izmedju šivačice i krojačice ili popularno, šnajderke. Ovim pitanjem sam želeo da se pozabavimo radi profesionalizma u izražavanju pa će tako „profesionalci“ moći da budu tačniji u razgovoru.

                Kada planiramo krojenje, a imamo željenu količinu, a materijal kupujemo na kilograme, valja isplanirati koliko kilograma nam je potrebno za željeni utrošak materijala, koji je uglavnom izražen u metrima. Dve proste formule nam mogu pomoći kako da „pretvorimo“ kilograme u metre i obratno.