Pripremno završno vreme (povećanje proizvodnje)

                Već sam pisao o podeli radnog vremena (OVDE). Utvrdjeno je da se vreme generalno deli na vreme rada i mirovanja radnika. Vreme jedinice proizvoda se deli na: pripremno završno, tehnološko, pomoćno i dodato vreme. Sva ova vremena su elementi norme i objašnjena su u predhodnom tekstu.

                Pripremno završno vreme je vreme koje je potrebno za odredjivanje poslova koji se odnose na pripremu i  mahom se odnosi na pripremu za rad. Ova priprema obuhvata upoznavanje sa operacijom rada, načinom izvršenja te operacije odnosno na koje greške treba posebno obratiti pažnju, zatim sledi rasporedjivanje iskrojenih delova tako da budu po odredjenom redosledu i na dohvat ruke kako bi radnik što lakše uzimao posao i stavljao ga pod papučicu mašine. U pogonima u kojima se ovo vreme zanemaruje, radnik sam uzima posao iz rafa (medjufaznog skladišta). Kod malih serija u proizvodnji, radnik dodatno gubi vreme promenom operacije i privikavanjem na istu, takodje ne treba zaboraviti i podešavanje mašine.

           Primer:

                50 šivača radi svoj svežanj. Recimo da pri promeni svežnja (odvezivanje i rasporedjivanje po mašini, pakovanje i vezivanje nakon izvršenja,...) svaki radnik izgubi samo 30 sekundi (obratite pažnju u proizvodnji i shvatićete da je ovo vreme značajno veće). Ako dalji primer kaže da se dnevno uradi 500 komada nekog odevnog predmeta u samo 50 svežnjeva (samo po jedno uzimanje i odlaganje svežnja, što je izuzetna retkost u realnoj proizvodnji od 8 radnih časova), onda nas računica dovodi do:

30 sec. X 50 svež. = 1500 sekundi; što je 25 minuta

Na ovaj način smo dobili da u toku jedne smene koja traje 8 sati, gubimo 5,2% vremena!

                Gubitak od 5% radnog vremena je veliki i svakoj ozbiljnoj proizvodnji 5% povećanja proizvodnje čini izuzetan napredak. Kroz ovaj primer smo uvideli zašto je pripremno završno vreme toliko važno u svakoj računici i zbog čega ga smatramo izgubljenim vremenom. Prva stvar na koju treba obratiti pažnju u bilo kom pogonu jeste upravo dopremanje posla do radnog mesta. Idealno rešenje za ukidanje ovog vremena ne postoji ali svakako da postoje načini da se ono svede na minimum. Dopremanjem posla do radnog mesta umesto ustajanja radnika radi uzimanja posla je početak rešenja. Čak i ako u pogonu ne postoje transporteri (trake ili viseći transporteri), brigadir, smenovodja, instruktor ili bilo ko ko je u pogonu stalno može da obrati pažnju i uvek ima spreman paket za  operaciju koja završava. Uz pomoć kolica, kadica, džakova, kesa ili ručno, smenovodja može da pre završetka neke operacije, donese naredni svežanj i tako spreči ustajanje radnika radi odlaganja i uzimanja posla.