Plan krojenja sa primerom

     Planiranje krojenja bi trebalo da optimizuje potrošnju materijala. Često neprimetno prodje da ova optimizacija ostaje samo na papiru.

     Čest je slučaj da samo uklopimo sliku onako kako nam se čini da će utrošak materijala biti najoptimalniji a onda se ispostavi da nam je falilo malo materijala. Tada krivimo one koji su napisali dužinu materijala na bali, da je nisu obeležili pravilno. Često nam je nedokučivo šta se zapravo dogodilo.

     Pored zadatih količina i uklapanja krojne slike, pravilno planiranje zahteva da u računicu uključimo i dužinu bala. Kroz primer ćemo videti i zašto.

    Primer: 

Količina: 70 komada

veličina / količina: M/20; L/30; XL/20

Količina materijala koji nam je na raspolaganju: 90 metara u dve bale (47 metara i 43 metara). Bale ću u daljem tekstu obeležiti sa B1(47m) i B2 (43m).

Plan krojenja A:

Plan krojenja B:

 Kao što se vidi, veličinu L imamo za 10 komada više pa nam je, primera radi, bilo logično da podelimo polaganje materijala u dve krojne slike. U prvoj slici imamo potrebne veličine u jednakom broju dok u drugoj slici imamo samo "dopunu" veličine L. Na "planu A" se vidi da smo uklopili vel. L jednom i da nam je dužina krojne slike 1,5 metara te da moramo da polažemo 10 slojeva.  Utrošak kod ovog plana je 90 metara materijala.

   Plan B nam kaže da smo u slici 1 uklopili sve večličine po dva puta (kao kod plana A) i da ćemo ih polagati 10 puta. Slika 2 nam je samo veličina L i uklopili smo je dva puta na jednu krojnu sliku što nam smanjuje utrošak materijala na na ukupnih 88,5 metara. 

   Logično je da odaberemo Plan B, zar ne? Pogledajmo kako bi to izgledalo u praksi.

Plan krojenja A:

   Za sliku 1 ćemo uzeti prvu balu 1 i iz nje izvući 6 slojeva od 7,5m (6 X 7,5 = 45) što će nam ostaviti poslednji sloj od 2m koji ostavljamo za kasnije. Nastavljamo sa B2 i uzimamo 4 sloja (4 X 7,5 = 30) što nam ostavlja 13 metara raspoloživog materijala za sliku 2.

   

   Za sliku 2 prvo uzimamo B1 gde nam je ostalo 2m i od toga polažemo jedan sloj što nas ostavlja sa 0,5m ne upotrebljivog materijala. Zatim prelazimo na ostatak od B2 od čijih 13m možemo da položimo još 8 slojeva (8 X 1,5 = 12). Od B2 nam je ostao 1 metar neupotrebljivog materijala. 

   Da rezimiramo Plan krojenja A: Ostalo nam je ukupno 1,5 metar materijala i 1 sloj manjka.

Plan krojenja B:

    Ovde nam se ponavlja situacija kao kod plana A tako da se ne ponavljamo; ostalo je 2 metara od B1 i 13 metara od B2.

    Za sliku 2 se situacija menja po sledećem: B1 nam ne koristi jer nam je dužina slike 2,75m. B2 nam daje 4 sloja (4 X 2,75 = 11) te nam je i tu ostalo 2 metra odpada.

   Da rezimiramo Plan krojenja B: ostatak B1 je 2 metra; ostatak B2 je 2 metra; manjak slojeva 1.

Zaključak:

   Javila se vrlo interesantna situacija. Ni jedan plan nije ispunjen, iako su se po računici slagali sa zadatim. Čak ni plan u kome je iskorišćenost materijala bila bolja nije ispunjen pa čak ako pogledamo procentualno, Plan A je imao 1,6% otpada dok je "bolji" plan B imao čak 4,4% otpada.

   Ovakva situacija se javila zbog toga što nismo u računici uzeli u obzir i dužinu raspoloživih materijala. Dobar plan krojenja mora da sadrži potrebne količine, dužinu krojne slike, iskorišćenje krojne slike i kao što smo iz primera videli i dužinu raspoloživih materijala.