Sistemi rada u šivari

   Sistem rada ne treba pomešati sa montažom i ugradnjom radnih mesta. Kada kažemo „sistem” misli se na samu organizaciju šivenja nezavisno od školski primera ugradnje radnih mesta. Ovo su metode organizacije puta odevnog predmeta između krojačnice i kontrole. Na ovom putu odevni predmet ne putuje “školski”, pravolinijski pa samim tim nije potreban poseban raspored mašina. Razlikujemo:

- Sistem svežnjeva

- Sistem transportera

- Tojotin sistem šivenja (Timovi)

- Kombinovani sistem

   Svaki od ovih sistema zahteva posebnu radnu filozofiju, manadzement i obuku radnika. U ovom tekstu možete očekivati suštinska objašnjenja ovih sistema rada kao i njihove prednosti i mane.

Sistem svežnjeva

   Ovo je možda najstariji sistem rada a verovatno i najrasprostranjeniji. Najpopularniji je kod zanatskih radnji, malih i srednjih preduzeća.

  Počinje tako što se u krojačnice formiraju svežnjevi iskrojenih delova (najčešće 2 - 10 komada) i kao takvi se šalju u šivaru. U zavisnosti od organizacije, svežanj sadrži sve delove jednog odevnog predmeta ili sadrži samo određene delove kako bi se olakšalo sivačima.

   Kada radnik završi svoju operaciju zapakuje svežanj i ostavi ga u raf (neku vrstu međufaznog skladišta) ili ga ostavi pored mašine da ga odnese osoba zadužena za to. Takav svežanj putuje od mašine do mašine sve do kontrole.

Prednosti sistema svežnjeva su:

- bolja iskorišćenost pojedinih radnih mesta. Obično specijalne mašine i automati mogu da snabdevaju više radnih mesta od jednom jer su nezavisni od drugih

- ovom sistemu ne smeta nedolazak radnika na posao zbog velike zalihe posla u proizvodnji

- ne zahteva premeštanje mašina u zavisnosti od modela koji se radi već su mašine uvek na istom mestu a predmeti rada u svežnjevima putuju

- uglavnom kod ovih sistema radnici znaju po više operacija pa u skladu sa poslom menjaju mašine

Druga strana medalje ovog sistema:

- u svakom trenutku se u pogonu nalazi velika količina robe što dovodi do

                    * dužeg vremena izrade

                    * višak vremena provedenog u rukovanju robom

                    * teško je kontrolisati inventar

 

Sistem visećih transportera

   Viseći transporteri predstavljaju sistem sličan pruzi koja se prostire kroz ceo 

proizvodni pogon dok po njima uz pomoć točkića putuju predmeti za rad. Predmeti

 rada su okačeni uz pomoć ofingera ili štipaljki a njima se upravlja uz pomoć kompjutera.

 Svako radno mesto ima terminal sa dugmićima uz pomoć koga traži posao, zove pomoć,

 prijavljuje grešku itd. Kada radnik pritisni dugme u kontrolnom centru odnosno “lansirnom 

 odeljenju” se pali lampica i radnik zadužen za to šalje posao do tog radnog mesta. Uz pomoć 

šine za skretanje, posao staje kod odgovarajuće mašine i radnik uzima predmet rada. Svi

 delovi odevnog predmeta potrebni za izvršavanje te operacije su radniku na dohvat ruke.

 Po završetku operacije radnik vraća odevni predmet na transporter koji ga dalje šalje na

 narednu operaciju ili u odeljenje za lansiranje odakle će ići dalje po potrebi.

   Viseći transporteri su povezani na kompjuter i opremljeni su senzorima tako da

 u bilo kom trenutku može da se očita na računaru gde se koji deo šije. Ovakva

 očitavanja takođe pomažu i kod poentiranja radnika. U bilo kom trenutku na ekranu

upravljačkog kompjutera može da se vidi koji je radnik koliko uradio pa se tako potpuno

 gubi potreba za ručnim upisivanjem komada ili uzimanjem kupona odnosno bar-kodova

 iz paketa radi upisivaanja učinka. Svi iskrojni delovi u krojačnici se obeležavaju kodovima 

koji se senzorima, koji su ugradjeni u transportere, prepoznaju. Uz pomoć kodova glavni

 računar u svakom trenutku prepoznaje gde se koji komad nalazi a uz pomoć programa 

lako prati put predmeta rada i ne dozvoljava greške poput delova različitih veličina, dezena

 ili sličnih slučajeva, da zalutaju u isti paket i tako budu pogrešno sašiveni. Još jedna od

 prednosti ovako opremljenih transportera je ta da računar automatski izračunava opterećenje

 radnih mesta pa se tako uspešno eliminišu i uska grla, olakšava se i obračun norme odnosno 

plate radnika kao i tačno praćenje inventara u proizvodnji.

Prednosti:

- nema velikih zaliha u proizvodnji, 

- učinak radnika je veći, 

- cena rada se smanjuje zbog pažljivo odabranog posla, 

- lakše uočavanje i otklanjanje grešaka koje su na visećim transporterima vidljivije nego

 u svežnju,

- lansira služba lako prati greške i radna mesta koja ih prave.

Mane: 

- uvođenje ovakvog sistema predstavlja ozbiljnu investiciju, 

- manje zalihe u proizvodnji, 

- ovaj sistem je mahom zgodan kod poluteške i teške konfekcije.

   Transportne trake rade po istom principu kao i viseći transporteri s tim što

 se kreću samo pravolinijski u dva smera dok se viseći transporteri kreću kroz ceo pogon.

 Kod transportnih traka roba se šalje u kutijama u kojima mogu da se šalju i svežnjevi.

 One su namenjene mahom trikotaži i lakoj konfekciji mada se uspešno koriste i kod 

poluteške i teške konfekcije.

 Tojotin sistem šivenja

   Još ga nazivaju i modularni, ćelijski, timski…

   Za ovakav način rada najviše je zaslužna Tojotina fabrika koja je u svojim šivarama vrlo 

uspešno koristila i usavršavala ovaj sistem. Ujedno ovo je i najmanje zastupljen sistem ali

 i najinteresantniji jer je atmosfera unutar njega vrlo dinamična. 

   Naime, formiraju se manji timovi ljudstva (4 - 15 radnika) gde je njihov odnos sa mašinama

 1:4 u korist mašina. Podsećaju na male radionice unutar fabrike. U timu je svaki radnik

 obučen za više operacija. Mašine su postavljene jedna do druge, često u krug. Uglavnom

 se unutar tima (ćelije) radi komad po komad, iz ruke u ruku ali se dešava da su to ponekad

 i mali svežnjevi, do 10-ak komada.

   U ovakvoj organizaciji, tim se obračunava kao celina pa je svim članovima tima plata 

podjednaka. Ovakvi obračuni dovode do toga da su svi radnici timski nastrojeni jer svi

 imaju isti cilj, istu motivaciju za rad pa su i međusobne veze radnika veoma jake jer je

 međuzavisnost u timu velika.

   Broj radnika se određuju uglavnom tako što se broj operacija podeli sa 3.

 

Kombinovani sistem

   Kombinacijom sistema su mnogi proizvodni pogoni dobili bolje rezultate rada. Najčešće

 je u upotrebi kombinacija sistema svežnjeva sa tojotinim sistemom. Često se javlja u 

zanatskim malim firmama jer na ovaj način nije potreban veliki broj ljudi.

   Drugi, pak, za tešku konfekciju udružuju sistem transportera sa tojotinim sistemom jer

 tako dobijaju na brzini, fleksibilnost i i kvalitetu.

   U suštini, svaki proizvodni pogon ima nekakav svoj sistem koji njima najviše odgovara.