Tekstilni svet

   Pročitajte prvi tekst Obuka novih radnika za šivenje    Slike u ovom tekstu su slikane u pogonu pri obuci tako da izuzmite njihov kvalitet. Slike služe samo da se stekne utisak kako to izgleda u stvarnosti.

    Ovaj tekst je posvećen kompjuterskim rešenjima u tekstilnoj industriji i gde su sve IT rešenja našla svoju primenu. Ako imate još neki primer slobodno komentarišite ovde ili u Fejsbuk grupi,

      Postavljam ovu tabelu mera za klasičnu mušku majicu jer zasigurno znam da je često potrebna mnogima. Ova tabela ne predstavlja konačne mere već samo reper za generalno usvojene mere kod nas. One se razlikuju od evropskih usvojenih mera. Sve mere mogu da variraju u zavisnosti od modela. Muška majica: razmernik

                Član naše grupe na Fejsbuku (koji je želeo da ostane anoniman) me je pitao da malo pojasnim metodu normiranja poznatu kao „Slika radnog dana“. Uputio sam čitaoca na Metodu trenutnog zapažanja i Obračun gubitaka radnog vremena kao alternativu uz obećanje o opširnijem objašnjenju.

   Unapred se izvinjavam za kvalitet slike. Naime, ovo je slika (i opis samog stola) preuzeta iz starog kataloga sa sajma. Ispod slike se nalazi i opis rada na ovom stolu za iglanje, prvu peglu i krojenje ujedno. Odlično rešenje za koje, na žalost, ne znam koliko je bilo efektivno ali je svakako dobro videti ga kao još jednu opciju. klikom na sliku dobićete uvećani prikaz MAŠINA ZA PREDPEGLANjE I KROJENjE

                Pored mašina u svakoj proizvodnji je potreban i dodatni inventar. Taj dodatni inventar čine razni stolovi, police, kolica, kutije,… Kao u svakoj kući, nije potrebno samo živeti i jesti već i imati na čemu.                 Pri planiranju proizvodne linije, nije dovoljno samo uvrstiti mašine na spisak nego i nameštaj. Podeliću proizvodnju na nekoliko celina i prema celinama navesti i potreban nameštaj i sredstva unutrašnjeg transporta.            Krojačnica i ulazni magacin (magacin sirovina)

                Mšine za automatsko polaganje materijala za krojenje nisu novina u tekstilnoj industriji. Postoje još od druge polovine XX veka i uspešno se koriste. Napomena: ovde ne navodim mašine za automatsko krojenje (CNC) već samo za polaganje materijala. Mašine za automatsko polaganje i iskrojavanje možete videti ovde .                 Najčešće mašine za polaganje materijala koje sam ja sretao u proizvodnjama su poluautomatske, pokretali su ih radnici po stolu (po šinama) i nisu posedovale nikakve dodatne uredjaje za regulaciju dužine ili zategnutosti krojnog lista, uredjaj za ispravljanje ivica,... jednostavno služe za lakše odmotavanje rolni materijala. Naredna generacija mašina za polaganje je koristila jednog radnika koji bi stajao na platformi koja se kreće zajedno sa rolnom i na taj način kontrolisao rad mašine. Mašine najnovije generacije ne zahtevaju radnike već komande primaju putem bežične mreže i polažu materijal samostalno. U nastavku može

          Tabela se koristi pri planiranju utroška ali obratite pažnju na raporte (pruge, slike,...), takvi materijali imaju veći utrošak. Kod industrijskog krojenja utrošak može biti i manji zbog uklapanja više veličina na jednu krojnu sliku.

                Ja idealni tok proizvodnje zamišljam kao netaknut planinski potok koji neometano teče niz strminu. U praksi me proizvodnja podseća na auto put, ponekad je potrebno ukočiti a ponekad dati gas a sve uz brzo razmišljanje i procenu situacije.                 Tokovi proizvodnje imaju različita imena koja dobijaju na osnovu svog izgleda odnosno toka. U ovom tekstu ću pomenuti neke i u kratkim crtama ih objasniti.

            Kako bi dizajn novog modela bio uspešan, on mora da zadovolji odredjene kriterijume u pogledu estetike. Oni su kulturološki, istorijski, društveni i funkcionalni kako bi činili harmoniju.

Delovalo mi je zanimljivo pa sam ovaj tekst posvetio izrazima, za krojnu sliku, sa kojima sam se ja susretao. U razgovoru sam čuo izraz i desio mi se onaj trenutak kada se u sebi pitam šta je hteo sagovornik da kaže a da pritom ni ne obraćam pažnju na ono što dalje priča.           Tako sam došao na ideju da se malo podsetim, a i sve zainteresovane, o nekim nazivima uklapanja krojnih slika.          

            Operi – okači – nosi. Ovako od prilike zvuči moto proizvodjača koji koriste tehnologiju oblaganja vlakana hemijskim smolama. Devedestetih godina prošlog veka, je osmišljena tehnologija koja omogućava više pranja i nošenja odeće a da se ova pri tome ne gužva i zadržava svoj oblik. Proizvodjači košulja su ovu novinu teško usvojili i još uvek je usvajaju. U početku je to bio strah od neuspeha sa najlonskim košuljama koje su trebale da imaju isto svojstvo.          

Sigurno ste primetili da sintetički materijali imaju tendenciju da se više osećaju na znoj. Za to je zaslužna bakterija Mikrokokus (micrococcus). Naime, primećeno je da se ova bakterija razvija samo na sintetičkim materijalima.                 Mikrokokus bakterija nije toliko uobičajena na ljudskom telu i nema tendenciju da se “kači” na pamuk. Na sintetici ovi mikrobi uspevaju na sintetičkoj rešetci u dodiru sa vazduhom, gde se hrane masnim kiselinama iz znoja, razbijajući njihove dugačke hemijske lance u mnoštvo kraćih formirajući tako smrdljivije molekule. Ova reakcija se dalje nastavlja množenjem bakterije pa je zato primetno da i nakon par dana od treninga, neoprana majica čak i pojačava neprijatan miris.

Svi su čuli za normu i normative ali, na žalost, postoje ljudi koji ne prave razliku izmedju ova dva pojma.                         Norma predstavlja tačno odredjeni posao koji treba obaviti prosečan čovek po tačno odredjenom redosledu operacija rada sa tačno utvrdjenim sredstvima rada i pri normalnim uslovima rada.             Normativ s druge strane predstavlja usvojeni prosečni utrošak rada ili materijala. Normativ je dakle samo broj. On može biti postavljen za rad radnika, mašine, materijala,… Kada govorimo o normativu koji se odnosi na rad radnika možemo govoriti o broju komada koji taj radnik treba da da za odredjeno vreme (kom/h). Kada govorimo o normativu mašine (uglavnom za poluautomate i automate) možemo uzeti u obzir njihovu brzinu rada odredjene operacije. Normativ nam služi za planiranje resursa za proizvodnju (mašine, radnici, materijal, vreme,…) tako da svaki od ovih utrošaka možemo izraziti kroz novac ili vreme kako bi smo u napred mogli da ispl

   Poznato je da su se u Jugoslaviji proizvodile ručne mašine za pletenje. Jedna takva fabrika je "Metal - Apatin". Našao sam na tavanu "Uputstvo za rukovanje i održavanje sa tehničkim opisom i tehnološkim postupkom pletenja za ručno - ravnopletaću mašinu tipa T-11 i T-24" iz gore pomenute fabrike. Knjiga je bila namenjena novim korisnicima i sadržala je informacije od otpakivanja i montaže mašine, preko osnovnih podešavanja i pravila rada, nekih osnovnih prepletaja, pa sve do tehničkih skica i opisa svakog dela koji dolazi u paketu sa mašinom. Listajući mašinu naišao sam i na deo o mogućim greškama i problemima tokom rada. 

                Klasičan model, model koji svako ima u ormanu i jednostavno vanvremenski je model muškog džempera na „O“ izrez.   Vremena izrade će se razlikovati u nekoj meri od finoće mašine odnosno finoće pletenine i naravno od načina pletenja odnosno vrste prepletaja. Ovde nećete naći vreme pletenja jer to zavisi od mašina i na to malo može da se utiče što znači da se ovo vreme mora utvrditi u samom pogonu.

   Opis: klasična Polo majica sa tri dugmeta. Kratkih rukava rubljenih na iberdeku. Rame i orukavlje se iberštepa na iberdeku. U vratnom izrezu ima paspul traku kao ojačanje a na dužini šliceve (5cm) takodje ojačani paspul trakom. Pogledajte i ostale operacione listove sa vremenima izrade koje možete naći na stranici " ŠIVENjE ".

Najčitaniji tekst na ovom blogu je  "Proizvodnja čarapa - koje su mašine potrebne za početak" . Vezano za ovu tematiku sam i dobio najviše pitanja (preko komentara ispod teksta kao i preko mejla). Primetio sam da se odredjena pitanja stalno ponavljaju pa sam rešio da ih malo grupišem i na njih odgovorim. 

                Kako čovek nije mašina tako je i poznato da se norma ne sastoji samo iz čistog rada. Pri planiranju i postavljanju norme ne možemo reći „ova operacija se radi jedan minut što znači da za radno vreme mora da se uradi 430 komada (8h = 480 min. – 30 min. Pauze = 430 min.)“.                 Da lakše uvidimo o čemu je ovde reč, navešću primer:

Reciklirani pamuk je vrlo popularna tema u tzv. „zelenoj“ proizvodnji tekstilnih proizvoda, u globalu. O organskom pamuku je već bilo reči ovde . U tom tekstu je dosta rečeno o razlozima zbog kojih se teži uzgoju organskog pamuka. Slični razlozi pokreću i ovu temu. Mnogi veliki proizvodjači i brendirana imena iz sveta mode se odlučuju na model „cirkularne ekonomije“ i reciklaže.   Simbol recikliranog pamuka

                Od kako je mašina za pletenje od tad se vodi glasanje da se prihvati neki opšti sistem za numeraciju mašina.                 Tabela predstavlja numeracione sisteme i iste predstavljene u milimetrima. Dakle, različiti numeracioni sistemi a isti broj koji označava njihovu finoću, ovo ne znači da će plesti istom gustinom.