Tekstilni svet

                Kada sam završavao studije, pri obilasku jedne fabrike dat nam je zadatak da skiciramo postavku mašina kako bismo je kasnije razmotrili. Tada sam shvatio da više od pola studenata nije znalo koja je koja mašina i čemu ona služi. Vratiću se još malo kroz vreme i prisetiti se još jednog dogadjaja sa sredine mog školovanja kada smo dobili neke mašine na upotrebu kako bi studenti mogli da imaju kakvu – takvu praksu, tada sam video da svi studenti koji nisu išli u srednju tekstilnu školu nisu znali da uvedu konac niti čemu koji deo mašine služi.

     Nastavljamo sa vremenima izrade odredjenih artikala. Napominjem još jednom da se vremena izrade razlikuju u zavisnosti od detalja na modelu. Sva vremena izrade koja objavljujem tu samo radi uporedjivanja sa vašim.

                Udobnost odevnog predmeta je prioritet svakog potrošača. Prvo mesto potrošačkog zahteva dele izgled i udobnost. Upotrebna vrednost je na drugom mestu, pogotovu kod impulsivnih kupovina.S toga, dolazimo do zaključka da je izrada šablona podjednako važna kao i bilo koja druga operacija rada.                 Šabloni (šnitevi) predstavljaju skup svih elemenata jednog odevnog predmeta. Izradjuju se na papiru, kartonu, kompjuteru,... i čuvaju za više korišćenja. U praksi se razlikuje nekoliko načina izrade: 1.        Školska metoda 2.        Direktno sa lutke 3.        Kompjuterski 4.        Iskustveni

                Već sam pisao o podeli radnog vremena ( OVDE ). Utvrdjeno je da se vreme generalno deli na vreme rada i mirovanja radnika. Vreme jedinice proizvoda se deli na: pripremno završno, tehnološko, pomoćno i dodato vreme. Sva ova vremena su elementi norme i objašnjena su u predhodnom tekstu.

     Ovaj spisak kvarova predstavlja trenutna rešenja odnosno, na neki način, prvu pomoć pri kvaru. Mašina može da se ponaša isto a da pri tom ima ozbiljniji kvar. Takve situacije nisam opisao jer bi spisak bio beskonačan i takve kvarove bi trebao da pogleda stručni majstor.      Kod bilo kog kvara svaki radnik treba prvo da proveri da li je konac sproveden kako treba.

                Planiranje odnosno ugovaranje novog posla uvek možemo zasnovati na dosadašnjem iskustvu. Kako bismo što tačnije predvideli proizvodnju odnosno broj komada koji dnevno može da „izadje“, možemo koristiti samo dve proste formule. Neophodno nam je da znamo tri stvari: broj radnih sati, broj mašina koje će biti angažovane na tom artiklu i vreme potrebno za izradu datog modela. Ako i ne znamo vreme izrade uvek možemo da ga izmerimo u radu.