Tekstilni svet

                    Na internetu sevrte mnoge informacije, proverene i ne proverene. Svojevremeno sam naišao na zanimljiv članak o tome kako je “Adidas” propisao u svom uputstvu o kontroli odeće da se njihovi gotovi proizvodi kontrolišu u šivarama širom sveta. Konkretan primer je uzet iz Bangladeša i u pitanju je klasična muška majica sa kragnom.

Mnogi pogoni su otkrili prednosti informacionih tabli koje su strateški okačene na kraju trake (proizvodne linije). Ove table su u stvari odštampane forme koje popunjavaju brigadiri, vodje smene odnosno lica zadužena za tu odredjenu liniju. Ovakva vizuelna alatka može doći kao propratni nalog kroz proizvodnju i može sadržati dosta informacija. One mogu da sadrže razne informacije kao što su trenutno stanje na traci, dnevne ciljeve, konačne ciljeve, vremena izrade… Table se popunjavaju periodično na svaki sat (što je česta praksa u velikim sistemima) ili dnevno. Razne informacije koje se upisuju, pomažu na mnogo načina i brigadirima i šefovima smene kako bi se proizvodnja što bolje ispratila i kako bi se videla uska grla odnosno ispunjavanje norme. Broj radnika na liniji (traci ili smeni), broj naloga, šifra artikla koji se trenutno radi,ime poslovođe. Koje su mašine u upotrebi Izveštaj o broju komada na svaki sat (ili dan) Šta

   Sistem rada ne treba pomešati sa montažom i ugradnjom radnih mesta. Kada kažemo „sistem” misli se na samu organizaciju šivenja nezavisno od školski primera ugradnje radnih mesta. Ovo su metode organizacije puta odevnog predmeta između krojačnice i kontrole. Na ovom putu odevni predmet ne putuje “školski”, pravolinijski pa samim tim nije potreban poseban raspored mašina. Razlikujemo: - Sistem svežnjeva - Sistem transportera - Tojotin sistem šivenja (Timovi) - Kombinovani sistem    Svaki od ovih sistema zahteva posebnu radnu filozofiju, manadzement i obuku radnika. U ovom tekstu možete očekivati suštinska objašnjenja ovih sistema rada kao i njihove prednosti i mane. Sistem svežnjeva    Ovo je možda najstariji sistem rada a verovatno i najrasprostranjeniji. Najpopularniji je kod zanatskih radnji, malih i srednjih preduzeća.   Počinje tako što se u krojačnice formiraju svežnjevi iskrojenih delova (najčešće 2 - 10 komada) i kao takvi se šalju

            Nadamo se da ćemo ovim tekstom razviti vel tajne i ne razumevanja kod mnogih mladih inžinjera i onih koji to nameravaju da postanu. CAD je termin u tekstilnoj industriji koji se često koristi a pogotovo kada je dizajn u pitanju. Ovi sistemi nisu svojstveni samo tekstilu već se koriste i u drugim granama industrije. Ako želimo tačan dizajn i mere svega od majica preko zgrada pa sve do aviona, na scenu stupa CAD. Najrasprostranjenija upotreba CAD-a je u stvari za konstruisanje mašinskih delova ali od 1970-ih se koristi u tekstilnoj industriji i od tada nam vrlo izdašno koristi. CAD iliti u originalu “computer aided design” u slobodnom prevodu znači dizajn pomognut kompjuterom odnosno kompjuterski dizajn. To je u stvari kompjuterski program kome je iza softvera i hardvera na prvom mestu dobar ekran kako bi dizajner mogao da sagleda svoj rad. U današnje vreme se pored kompjutera i miša koriste i tableti i njihove olovke a posebno su popularne grafičke