Tekstilni svet

                Ovaj tekst je namenjen svim početnicima koji imaju želju da započnu šivenje klasičnih majica. Predpostavio sam da ćete angažovati šivače sa iskustvom ali takodje prateći ovo uputstvo, možete lako sašiti majicu i sami.                 U ovom tekstu možete pronaći: -           Proces izrade majice od uzorka do gotovog proizvoda, -           Objašnjen svaki korak procesa izrade majice, -           Operacije rada (šivenja) sa mašinama koje su potrebne, -           Objašnjnje svake od operacija rada.

                Predja (predivo) se na mašinama kreće velikom brzinom pri čemu dolazi u dodir sa radnim delovima mašine. Usled trenja, delovi (vodjači, igle,...) se zagrevaju pa ne retko znaju i da delimično istope predivo čime je zatežu pa se dešava da predja pukne ili se suviše zategne i tako formira neželjenu pleteninu odnosno pravi greške.

                Kako bi firma napredovala, odnos troškova i dobitaka mora biti u odredjenoj sprezi. Svakako, da bi čovek radio mora da imaodredjenu motivaciju za rad (finansijsku ili moralnu). Tipovi motivacije su različiti od osobe do osobe ali je jasno da su na radnom mestu najveći motivatori novac i pohvala. Gore pomenuti odnos troškova i dobitaka mora biti takav da se deo dobitaka odvaja za plate i ostale tekuće troškove (komunalije, porezi,...) a deo za ulaganje u napredak (nove tehnologije, mašine, pomagala, obuke,...). Trenutno ćemo se bazirati na deo za plate i njegovu raspodelu.

                U tekstilnoj industriji postoji tri načina obračunavanja plata 1.        Fiksna plata, 2.        Plata po komadu i 3.        Plata po vremenu.       O motivaciji radnika za rad u sistemu plate „po komadu“ sam već pisao ovde . Mnogi pribegavaju ovom sistemu plaćanja jer smatraju da je to sasvim dovoljna motivacija za rad (radiš više = zaradiš više; manje radiš = manje zaradiš). Ono što ne shvataju a pogotovo početnici jeste da pogon, bilo da ljudi u njemu sede ili rade, košta. Dakle, fiksni troškovi su uvek prisutni; komunalije (struja, voda,...), porezi, doprinosi,... Ovo je čest razlog zbog kojeg ljudi uvode fiksne plate. Fiksne plate funkcionišu po sistemu, imaš konkretno taj i taj posao za danas i za to ćeš primiti toliko i toliko novca. Mnogi čak uvode i još jednu rečenicu u ovakve usmene „ugovore“; da li ćeš raditi celo radno vreme ili ćeš ostati duže, to je tvoja stvar, količina posla mora da izadje iz proizvodnje. Ovo je pogrešno razmišljanj

            Mnogo je sistema kontrole proizvodnje i svi se dosta koriste. Tzv. sistem semafora se takodje puno koristi a služi za suzbijanje škart komada još dok su na mašini, u korenu, kako bi se smanjio broj loših gotovih komada.             Ovaj sistem funkcioniše po metodi slučajnog uzorka. Meri kvalitet svakog radnog mesta, a temelji se na tome da niko ne voli da bude okarakterisan kao radnik koji daje loše komade.

   Takt grupe ili proizvodne jedinice predstavlja prosečno vreme zadržavanja predmeta rada na radnom mestu. Izračunava se formulom: G = tl / R       ili       G = Tr / Cd gde je: tl - vreme izrade za jedinicu proizvoda R - broj radnika Tr - dnevno radno vreme Cd - dnevni kapacitet

Ma koliko da je čovek iskusan u proizvodnji, uvek postoje inovacije i noviteti koji nam pomažu u proizvodnji. Nemoguće je da svako ima sve u glavi u svakom trenutku, zato ovde predstavljam par sajtova gde mogu da se pogledaju sveobuhvatni katalozi raznih pomagala pri šivenju.               

            Osnovna stanja na radnom mestu su rad i nerad.             Rad i nerad raščlanjujemo prema cilju i obimu merenja na elemente zapažanja. Rad se raščlanjuje da bi se utvrdili elemeti (pripremno – završno vreme, tehnološko i pomoćno vreme). Snimanje gubitaka u toku radnog vremena je potrebno da bi se ovi gubitci i zastoji nakon utvrdjivanja otklonili ili bar smanjili.             Metoda trenutnog zapažanja danas predstavlja najprimenljiviju metodu za utvrdjivanje efektivnog rada odnosno gubitaka u radu. Ova metoda je nastala oko 1940-e godine.

     Planiranje krojenja bi trebalo da optimizuje potrošnju materijala. Često neprimetno prodje da ova optimizacija ostaje samo na papiru.      Čest je slučaj da samo uklopimo sliku onako kako nam se čini da će utrošak materijala biti najoptimalniji a onda se ispostavi da nam je falilo malo materijala. Tada krivimo one koji su napisali dužinu materijala na bali, da je nisu obeležili pravilno. Često nam je nedokučivo šta se zapravo dogodilo.      Pored zadatih količina i uklapanja krojne slike, pravilno planiranje zahteva da u računicu uključimo i dužinu bala. Kroz primer ćemo videti i zašto.     Primer: 

                Vrlo važan i poseban segment polaganja materijala predstavlja uklapanje prugastih i kariranih materijala. Kod košulja (i drugih artikala) je bitno da se leva i desna prednjica uklope sa lajsnom tako da vizuelno nema prekida linija na materijalu. Kod bluza, majica, dukserica, kaputa itd. takodje.

   1.        Gubitak na krajevima Pri polaganju materijala na početku i na kraju sloja se obavezno ostavi malo mesta da bi se krojna slika sigurno uklopila u dužinu sloja. Svakim slojem, utrošak nam se povećava. Jedno od rešenja je da polažemo po manji broj slojeva odnosno tačno onoliko koliko nam je potrebno. Primer: krojimo 1000 komada a uklopili smo 5 komada u krojnu sliku; dobijamo da je 1000 / 5 = 200 slojeva potrebno. Drugo rešenje je standardizacija koju će zaposleni poštovati. Recimo da dozvolimo samo 2 centimetra više od dužine krojne slike i na taj način dobijemo gubitak koji je merljiv. Najbolje rešenje je da se za odsecanje sloja koristi mašina za odsecanje kojom ćemo dobiti sloj odsečen uvek na istom mestu.    2.        Gubitak na ivicama materijala

1. Gubitak na krajevima materijala   2. Gubitak na ivicama materijala  

          Česta je potreba za izračunavanjem potrošnje konca. Ako kupujete konac, sigurno ne želite da plaćate nešto što bi vam stajalo ne upotrebljivo, ako ste nalogodavac, sigurno ne želite da dajete više konca nekome nego što je potrebno jer to bi bio čist trošak.           Izračunavanje potrošnje konca je zadatak koji iziskuje dosta vremena. Promenom modela sve se računa ponovo, pregledaju se svi šavovi, popisuju mašine i tipovi uboda koji su korišćeni, mere se veličine itd.

Dogodilo se revolucionarno otkriće u tekstilnoj industriji. Prvi robot koji šije odevni predmet sam od početka do kraja. Tzv automati u tekstilnoj industriji postoje decenijama u nazad. Koriste se vrlo uspešno za izvodjenje odredjenih operacija ali robot koji sam radi sve operacije u izradi jednog odevnog predmeta do sada nije postojao. Kompanija koja ga je izumela je “Sewbo Inc.”. Ovo je start ap kompanija iz Sijetla a inovator ove tehnologije je Džonatan Zornov (30). U nastavku teksta pogledajte video i pročitajte njihovu izjavu za štampu.

     Potrošnju konca izražavam u centimetrima na dužinu šava od 1 centimetar. Znači, ako piše "potrošnja konca 5cm" ovo će značiti da je utrošeno 5 centimetara konca na 1 centimetar gotovog šava.      Molim da se potrošnja konca ne uzima zdravo za gotovo jer može da varira iz više razloga. Više o tome ovde . Tip uboda 101 Potrošnja konca 5 cm. Ovaj tip uboda se formira jednim koncem koji prolazi kroz iglu. Jednostruki lančani ubod se često koristi kao privremeni šav jer se lako para. Ako se koristi kao ukrasni ili bilo koji drugi šav bitno je osigurati mu kraj zbog izuzetno lakog paranja.

                Većina nas veruje da je plaćanje po komadu (po učinku) jedini logičan način plaćanja rada u šivarama. Kada su šivači plaćeni po učinku, logično je da su tako svi motivisani da rade više jer će tako i zaraditi više. Takodje, postoje ljudi koji misle da je ovo dovoljna motivacija zaposlenom. Iz tog razloga se i izbegavaju fiksne plate u proizvodnji.                 Ljudi se oslanjaju na ovu teoriju kao jedini način povećanja produktivnosti. Po meni, ovakvo razmišljanje je jednako tvrdnji da automobil ide bolje ako ima više goriva, pri tome zanemarujući dotrajalost motora i „ćelave“ gume.

                Male proizvodnje i zanatske radnje retko mere normu štopericom. Pri odredjivanju cene rada koriste se stečenim iskustvom. Kako?                 Ova radnica može danas da uradi toliko i toliko džepova, ona može toliko da porubi, ova ovoliko da sastavi itd. Dobićemo grubu sliku koliko dana nam je potrebno za odredjeni artikal. Ovaj način je nekakva preteča normiranja po norma času. Na ovaj način lako je utvrditi nekakve grube normative na osnovu kojih kasnije možemo da znamo koji radnik je podbacio a koji je prebacio dnevni normativ i na osnovu toga je moguće obračunati nečiji učinak.

                Često se u finalnoj kontroli dogodi da dodje komad sa oštećenim (feleričnim) delom. Ma koliko se trudili da felerične delove odvojimo u krojačnici ili ih odbacujemo u šivari, neminovno je da pojedini komadi budu ušiveni i kao takvi dodju do kontrole. Naravno, ovakve komade treba popraviti i pretvoriti ih u ispravne.                 Da bismo dobili ispravne komade, trebamo zameniti neispravan deo odevnog predmeta. Ovo treba uraditi pametno tako da ne povećamo potrošnju materijala ili, još gore, napravimo još felera. Odakle nam materijal za zamenu oštećenog komada i kako da oparamo i zašijemo deo a da zadržimo kvalitet?

                Uzorak, kontra uzorak, prvi komad ili proba su bitni kako proizvodjaču tako i nalogodavcu. Nalogodavac odnosno dizajner pravi uzorak po zamisli ili skici i služi mu izmedju ostalog da utvrdi izvodljivost odnosno isplativost proizvodnje istog. Proizvodjaču je uzorak jako bitan jer, pored naloga koji sadrži skicu i opis, ima mogućnost da reši bilo koju dilemu oko šivenja specifičnih šavova a da ne mora da troši vreme, kako sebi tako ni vreme onoga ko ga je osmislio, objašnjavajući se.                 Uzorak se izradjuje skoro uvek kada se pravi ili započinje novi odevni predmet. Izradjuje se uglavnom u modelarnici ili kod izvodjača radova (ako firma čiji dizajneri su osmislili model daje robu na uslužno šivenje).                 U modelarnici se pravi radi provere šablona, materijala, izgleda i načina izrade.

                Da bi izračunali cenu koštanja nekog modela, moramo uzeti u obzir sve što ulazi u njegovu izradu. „Stavićemo na papir“ cenu materijala i svog repromaterijala kao i plate zaposlenih koji učestvuju u izradi datog artikla. Sem plata, koje čine cenu izrade, svi ostali troškovi su manje – više fiksni i lako računljivi. Cena rada je nešto što je promenjivo i što moramo sami da izračunamo.                 U tekstilnoj industriji svaka cena rada se odredjuje na osnovu vremena koje je potrebno za izradu jednog odevnog predmeta.                 Da bismo što tačnije odredili vreme potrebno za izradu komada, a da dobijeni rezultat kasnije možemo da koristimo kao referencu za masovnu proizvodnju, potrebno je da u računicu uključimo: Normu, Efektivnost proizvodne linije i Cenu rada po minutu. #1. Cena rada po minutu

Mnoge tekstilne proizvodnje, uglavnom male, opstaju bez tekstilnih inžinjera i ozbiljnije studije vremena. Sretao sam firme od 40 – 100 zaposlenih koje nemaju nikakve normative u pogledu norma časa.                 Već sam pisao o tome da je planiranje proizvodnje odeće moguće na osnovu iskustva i da se mnoge norme tako i odredjuju. Pitanje je : da li postoji još neki način da se isplanira proizvodnja i rok isporuke?

   Česta su pitanja mladih tekstilnih inžinjera i tehničara, koja je razlika izmedju postave i medjupostave.    Ukratko: Postava je materijal koji se šije na osnovni materijal u cilju termoizolacije ili jednostavnog ukrasa. Medjupostava je sloj materijala koji se postavlja izmedju osnovnog materijala i postave a sa ciljem da odevni predmet u tom predelu ne gubi formu ili da bude dodatno ojačan. Medjupostava može biti tkana ili netkana a postavlja se lepljenjem (na visokim temperaturama; "lepljivo platno") za osnovni materijal ili šivenjem za osnovni materijal.

                Za ovaj postupak se koriste vlakna srednje i veće dužine. U odnosu na kardirani postupak dodaju se još neke faze rada pa se dobija finija predja. Postupak: ·          - Otvaranje i odležavanje bala ·          - Mešanje vlakana i čišćenje ·          - Kardiranje ·          - Priprema za češljanje ·          - Češljanje ·          - Predpredenje ·          - Predenje Priprema za češljanje je u stvari razvlačenje traka i spajanje više traka u jednu. Ovakva priprema za češljanje pomaže pri boljoj paralelizaciji vlakana. Sam postupak češljanja se izvodi na mašinama „češljačicama“ a sa ciljem da se odstrane kraća vlakna i ostale primese. Ovaj postupak nam donosi finiju predju u odnosu na kardiranu.        

Za kardiranu predju se koriste kraća vlakna (do 32mm). Zbog ovoga se dobija predja koja je manje ravnomerna po debljini. Sam proces se odvija na „karderu“ ili „kardi“. Karder je mašina koja dovodi vlakna u paralelni položaj gde se na izlazu iz mašine dobija tanka koprena koja ide na dalje upredanje. Postupak: 1. Otvaranje bala da odleže 2. Mešanje vlakana 3. Čišćenje vlakana 4. Kardiranje 5. Spajanje i razvlačenje traka 6. Priprema predpredje 7. Predenje

     1844 godine naučnik Mercer otkriva metodu koja dovodi do povećanja jačine i sjajnijeg opipa vlakana.      Sama metoda je relativno prosta. Uz istezanje, vlakna se tretiraju  18 - 25-o % natrijum hidroksidom u hladnoj sredini. Usavršavanjem metode, danas se vlakna tretiraju češće pri temperaturama iznad 60°C. Nakon tretmana koji traje izmedju 50 i 120 sekundi, vlakna se u tako istegnutom stanju ispiraju vrućom, mekom vodom a zatim i peru.      Krajnji proizvod su vlakna povećanog sjaja, jačine, bolje absorpcije i opipa. Za sjaj je zaslužan poprečni presek samog vlakna koji nakon tretmana prelazi iz bubrežastog u valjkasti.