Tekstilni svet

                                Prema statistici bloga, često postavljano pitanje u pretraživačima, koje dovodi posetioce je upravo „šta je to normativ?“.                 Reč normativ se razlikuje od reči norma i označava dve potpuno različite stvari ( pročitajte o tome ovde ).

                Mšine za automatsko polaganje materijala za krojenje nisu novina u tekstilnoj industriji. Postoje još od druge polovine XX veka i uspešno se koriste. Napomena: ovde ne navodim mašine za automatsko krojenje (CNC) već samo za polaganje materijala. Mašine za automatsko polaganje i iskrojavanje možete videti ovde .                 Najčešće mašine za polaganje materijala koje sam ja sretao u proizvodnjama su poluautomatske, pokretali su ih radnici po stolu (po šinama) i nisu posedovale nikakve dodatne uredjaje za regulaciju dužine ili zategnutosti krojnog lista, uredjaj za ispravljanje ivica,... jednostavno služe za lakše odmotavanje rolni materijala. Naredna generacija mašina za polaganje je koristila jednog radnika koji bi stajao na platformi koja se kreće zajedno sa rolnom i na taj način kontrolisa...

                Najčešći je slučaj da se trikotažni materijali mere na kilograme a tkani na metre. Ne postoji osoba koja se nikada nije pitala zašto je to tako. Razlog je relativno prost.

                Kada planiramo krojenje, a imamo željenu količinu, a materijal kupujemo na kilograme, valja isplanirati koliko kilograma nam je potrebno za željeni utrošak materijala, koji je uglavnom izražen u metrima. Dve proste formule nam mogu pomoći kako da „pretvorimo“ kilograme u metre i obratno.